حَدَّثَنِي مَالِكٌ، عَنْ عَامِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الزُّبَيْرِ، أَنَّهُ كَانَ إِذَا سَمِعَ الرَّعْدَ، تَرَكَ الْحَدِيثَ
Molik Omir ibn Abdulloh ibn az-Zubayr (rahimahulloh)dan rivoyat qildiki, u momaqaldiroq (ovozini) eshitsa, gapirishni toʻxtatar va: «Momaqaldiroqni Oʻz hamdi bilan (uluglab) tasbeh aytadigan, farishtalar esa Undan qoʻrqib (tasbeh aytadigan) Zot pokdir», der edi. Soʻng: «Bu — yer ahliga qattiq ogohlantirishdir», derdi.Молик Омир ибн Абдуллоҳ ибн аз-Зубайр (раҳимаҳуллоҳ)дан ривоят қилдики, у момақалдироқ (овозини) эшитса, гапиришни тўхтатар ва: «Момақалдироқни Ўз ҳамди билан (улуғлаб) тасбеҳ айтадиган, фаришталар эса Ундан қўрқиб (тасбеҳ айтадиган) Зот покдир», дер эди. Сўнг: «Бу — ер аҳлига қаттиқ огоҳлантиришдир», дерди.