وَحَدَّثَنِي عَنْ مَالِكٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ يَزِيدَ الْمَدَنِيِّ، وَعَنْ أَبِي النَّضْرِ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ عَائِشَةَ، زَوْجِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُصَلِّي جَالِسًا فَيَقْرَأُ وَهُوَ جَالِسٌ فَإِذَا بَقِيَ مِنْ قِرَاءَتِهِ قَدْرُ مَا يَكُونُ ثَلاَثِينَ أَوْ أَرْبَعِينَ آيَةً قَامَ فَقَرَأَ وَهُوَ قَائِمٌ ثُمَّ رَكَعَ وَسَجَدَ ثُمَّ صَنَعَ فِي الرَّكْعَةِ الثَّانِيَةِ مِثْلَ ذَلِكَ .
Nabiy ﷺ ning zavjalari Oisha (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadiki, Rasululloh ﷺ oʻtirib namoz oʻqir, oʻtirgan holda qiroat qilar edilar. Qiroatlaridan taxminan oʻttiz yoki qirq oyatcha (miqdor) qolganda, turib, tik turgan holda oʻqir, soʻng rukuʼ va sajda qilar edilar. Ikkinchi rakaatda ham xuddi shunday qilar edilar.Набий ﷺ нинг завжалари Оиша (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинадики, Расулуллоҳ ﷺ ўтириб намоз ўқир, ўтирган ҳолда қироат қилар эдилар. Қироатларидан тахминан ўттиз ёки қирқ оятча (миқдор) қолганда, туриб, тик турган ҳолда ўқир, сўнг рукуъ ва сажда қилар эдилар. Иккинчи ракаатда ҳам худди шундай қилар эдилар.