أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ سِمَاكٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ، قَالَ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَقْرَأُ فِي الظُّهْرِ { وَاللَّيْلِ إِذَا يَغْشَى } وَفِي الْعَصْرِ نَحْوَ ذَلِكَ وَفِي الصُّبْحِ بِأَطْوَلَ مِنْ ذَلِكَ .
Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Paygʻambar ﷺ peshin namozida {Val-layli izo yagʻsho} (Tunga qasamki, u qoplab kelganida) surasini, asrda ham shunga oʻxshashini, bomdodda esa bundan uzunroq surani oʻqirdilar.Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Пайғамбар ﷺ пешин намозида {Вал-лайли изо яғшо} (Тунга қасамки, у қоплаб келганида) сурасини, асрда ҳам шунга ўхшашини, бомдодда эса бундан узунроқ сурани ўқирдилар.