أَخْبَرَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ دَاوُدَ، عَنِ ابْنِ وَهْبٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ الْحَارِثِ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي هِلاَلٍ، أَنَّ أَبَا الرِّجَالِ، مُحَمَّدَ بْنَ عَبْدِ الرَّحْمَنِ حَدَّثَهُ عَنْ أُمِّهِ، عَمْرَةَ عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بَعَثَ رَجُلاً عَلَى سَرِيَّةٍ فَكَانَ يَقْرَأُ لأَصْحَابِهِ فِي صَلاَتِهِمْ فَيَخْتِمُ بِـ { قُلْ هُوَ اللَّهُ أَحَدٌ } فَلَمَّا رَجَعُوا ذَكَرُوا ذَلِكَ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " سَلُوهُ لأَىِّ شَىْءٍ فَعَلَ ذَلِكَ " . فَسَأَلُوهُ فَقَالَ لأَنَّهَا صِفَةُ الرَّحْمَنِ عَزَّ وَجَلَّ فَأَنَا أُحِبُّ أَنْ أَقْرَأَ بِهَا . قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَخْبِرُوهُ أَنَّ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ يُحِبُّهُ " .
Oisha (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ bir kishini bir qoʻshinga sarkarda qilib joʻnatdilar. U kishi hamrohlariga namozda imomlik qilib qiroat qilar va {Qul huvallohu ahad} bilan tugatar edi. Ular qaytib kelganlarida buni Rasululloh ﷺga aytdilar. U zot: «Undan buni nima uchun qilganini soʻranglar», dedilar. Ular soʻrashsa, u: «Chunki bu Rahmon azza va jallaning sifatidir, shuning uchun men uni oʻqishni yaxshi koʻraman», dedi. Rasululloh ﷺ: «Unga xabar beringlarki, Alloh azza va jalla ham uni sevadi», dedilar.Оиша (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ бир кишини бир қўшинга саркарда қилиб жўнатдилар. У киши ҳамроҳларига намозда имомлик қилиб қироат қилар ва {Қул ҳуваллоҳу аҳад} билан тугатар эди. Улар қайтиб келганларида буни Расулуллоҳ ﷺга айтдилар. У зот: «Ундан буни нима учун қилганини сўранглар», дедилар. Улар сўрашса, у: «Чунки бу Раҳмон азза ва жалланинг сифатидир, шунинг учун мен уни ўқишни яхши кўраман», деди. Расулуллоҳ ﷺ: «Унга хабар берингларки, Аллоҳ азза ва жалла ҳам уни севади», дедилар.