أَخْبَرَنَا أَزْهَرُ بْنُ جَمِيلٍ، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدُ بْنُ الْحَارِثِ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ وَذَكَرَ عَوْنُ بْنُ أَبِي جُحَيْفَةَ قَالَ سَمِعْتُ الْمُنْذِرَ بْنَ جَرِيرٍ، يُحَدِّثُ عَنْ أَبِيهِ، قَالَ كُنَّا عِنْدَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي صَدْرِ النَّهَارِ فَجَاءَ قَوْمٌ عُرَاةً حُفَاةً مُتَقَلِّدِي السُّيُوفِ عَامَّتُهُمْ مِنْ مُضَرَ بَلْ كُلُّهُمْ مِنْ مُضَرَ فَتَغَيَّرَ وَجْهُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لِمَا رَأَى بِهِمْ مِنَ الْفَاقَةِ فَدَخَلَ ثُمَّ خَرَجَ فَأَمَرَ بِلاَلاً فَأَذَّنَ فَأَقَامَ الصَّلاَةَ فَصَلَّى ثُمَّ خَطَبَ فَقَالَ " { يَا أَيُّهَا النَّاسُ اتَّقُوا رَبَّكُمُ الَّذِي خَلَقَكُمْ مِنْ نَفْسٍ وَاحِدَةٍ وَخَلَقَ مِنْهَا زَوْجَهَا وَبَثَّ مِنْهُمَا رِجَالاً كَثِيرًا وَنِسَاءً وَاتَّقُوا اللَّهَ الَّذِي تَسَاءَلُونَ بِهِ وَالأَرْحَامَ إِنَّ اللَّهَ كَانَ عَلَيْكُمْ رَقِيبًا } وَ { اتَّقُوا اللَّهَ وَلْتَنْظُرْ نَفْسٌ مَا قَدَّمَتْ لِغَدٍ } تَصَدَّقَ رَجُلٌ مِنْ دِينَارِهِ مِنْ دِرْهَمِهِ مِنْ ثَوْبِهِ مِنْ صَاعِ بُرِّهِ مِنْ صَاعِ تَمْرِهِ - حَتَّى قَالَ - وَلَوْ بِشِقِّ تَمْرَةٍ " . فَجَاءَ رَجُلٌ مِنَ الأَنْصَارِ بِصُرَّةٍ كَادَتْ كَفُّهُ تُعْجِزُ عَنْهَا بَلْ قَدْ عَجَزَتْ ثُمَّ تَتَابَعَ النَّاسُ حَتَّى رَأَيْتُ كَوْمَيْنِ مِنْ طَعَامٍ وَثِيَابٍ حَتَّى رَأَيْتُ وَجْهَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَتَهَلَّلُ كَأَنَّهُ مُذْهَبَةٌ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ سَنَّ فِي الإِسْلاَمِ سُنَّةً حَسَنَةً فَلَهُ أَجْرُهَا وَأَجْرُ مَنْ عَمِلَ بِهَا مِنْ غَيْرِ أَنْ يَنْقُصَ مِنْ أُجُورِهِمْ شَيْئًا وَمَنْ سَنَّ فِي الإِسْلاَمِ سُنَّةً سَيِّئَةً فَعَلَيْهِ وِزْرُهَا وَوِزْرُ مَنْ عَمِلَ بِهَا مِنْ غَيْرِ أَنْ يَنْقُصَ مِنْ أَوْزَارِهِمْ شَيْئًا " .
Jarir ibn Abdulloh (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Kunning boshida Rasululloh ﷺning huzurida edik. Shunda yalangoyoq, yalangʻoch, qilichlarini osib olgan bir qavm keldi. Ularning aksari, balki barchasi Muzar qabilasidan edi. Rasululloh ﷺ ularning muhtojligini koʻrib, yuzlari oʻzgardi. U zot ichkariga kirdilar, soʻng chiqdilar va Bilolga buyurdilar, u azon aytdi, soʻng iqoma aytildi. U zot namoz oʻqidilar, keyin xutba qildilar va: {Ey odamlar! Sizlarni bir jondan yaratgan va undan uning juftini yaratib, ikkovlaridan koʻp erkak va ayollarni tarqatgan Robbingizdan qoʻrqinglar. Bir-birlaringizdan (haq) soʻrashadigan Alloh va qarindoshlik aloqalaridan qoʻrqinglar. Albatta, Alloh sizlarni kuzatib turuvchidir} (Niso 1) va {Allohdan qoʻrqing va har bir jon erta uchun nima tayyorlaganiga nazar solsin} (Hashr 18) (oyatlarini oʻqidilar). «Kishi dinoridan, dirhamidan, kiyimidan, bir soʻ bugʻdoyidan, bir soʻ xurmosidan sadaqa qilsin», dedilar. Hatto: «Yarim dona xurmo bilan boʻlsa-da», dedilar. Shunda ansorlardan bir kishi kaftiga sigʻmaydigan, balki sigʻmagan bir hamyon keltirdi. Soʻng odamlar ketma-ket (sadaqa) keltiraverdilar, hatto men taom va kiyimdan iborat ikkita uyum koʻrdim. Rasululloh ﷺning yuzlari xuddi tillodek yarqirab turganini koʻrdim. Shunda Rasululloh ﷺ: «Kim Islomda yaxshi bir sunnatni yoʻlga qoʻysa, unga oʻsha (amalning) savobi va unga amal qilganlarning savobi ularning savobidan hech narsa kamaymagan holda beriladi. Kim Islomda yomon bir sunnatni yoʻlga qoʻysa, unga oʻsha (amalning) gunohi va unga amal qilganlarning gunohi ularning gunohidan hech narsa kamaymagan holda boʻyniga yuklanadi», dedilar.Жарир ибн Абдуллоҳ (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Куннинг бошида Расулуллоҳ ﷺнинг ҳузурида эдик. Шунда ялангоёқ, яланғоч, қиличларини осиб олган бир қавм келди. Уларнинг аксари, балки барчаси Музар қабиласидан эди. Расулуллоҳ ﷺ уларнинг муҳтожлигини кўриб, юзлари ўзгарди. У зот ичкарига кирдилар, сўнг чиқдилар ва Билолга буюрдилар, у азон айтди, сўнг иқома айтилди. У зот намоз ўқидилар, кейин хутба қилдилар ва: {Эй одамлар! Сизларни бир жондан яратган ва ундан унинг жуфтини яратиб, икковларидан кўп эркак ва аёлларни тарқатган Роббингиздан қўрқинглар. Бир-бирларингиздан (ҳақ) сўрашадиган Аллоҳ ва қариндошлик алоқаларидан қўрқинглар. Албатта, Аллоҳ сизларни кузатиб турувчидир} (Нисо 1) ва {Аллоҳдан қўрқинг ва ҳар бир жон эрта учун нима тайёрлаганига назар солсин} (Ҳашр 18) (оятларини ўқидилар). «Киши диноридан, дирҳамидан, кийимидан, бир сў буғдойидан, бир сў хурмосидан садақа қилсин», дедилар. Ҳатто: «Ярим дона хурмо билан бўлса-да», дедилар. Шунда ансорлардан бир киши кафтига сиғмайдиган, балки сиғмаган бир ҳамён келтирди. Сўнг одамлар кетма-кет (садақа) келтиравердилар, ҳатто мен таом ва кийимдан иборат иккита уюм кўрдим. Расулуллоҳ ﷺнинг юзлари худди тиллодек ярқираб турганини кўрдим. Шунда Расулуллоҳ ﷺ: «Ким Исломда яхши бир суннатни йўлга қўйса, унга ўша (амалнинг) савоби ва унга амал қилганларнинг савоби уларнинг савобидан ҳеч нарса камаймаган ҳолда берилади. Ким Исломда ёмон бир суннатни йўлга қўйса, унга ўша (амалнинг) гуноҳи ва унга амал қилганларнинг гуноҳи уларнинг гуноҳидан ҳеч нарса камаймаган ҳолда бўйнига юкланади», дедилар.