أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم رَأَى عَلَى عَبْدِ الرَّحْمَنِ أَثَرَ صُفْرَةٍ فَقَالَ " مَا هَذَا " . قَالَ تَزَوَّجْتُ امْرَأَةً عَلَى وَزْنِ نَوَاةٍ مِنْ ذَهَبٍ . فَقَالَ " بَارَكَ اللَّهُ لَكَ أَوْلِمْ وَلَوْ بِشَاةٍ " .
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, Rasululloh ﷺ Abdurrahmonning ustida sarigʻ (zaʼfaron) izini koʻrib: «Bu nima?» dedilar. U: «Men bir ayolga bir danak vaznidagi oltin (mahr) evaziga uylandim», dedi. Shunda u zot: «Alloh senga barakot ato etsin! Bir qoʻy bilan boʻlsa ham, valima (toʻy oshi) ber», dedilar.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, Расулуллоҳ ﷺ Абдурраҳмоннинг устида сариғ (заъфарон) изини кўриб: «Бу нима?» дедилар. У: «Мен бир аёлга бир данак вазнидаги олтин (маҳр) эвазига уйландим», деди. Шунда у зот: «Аллоҳ сенга баракот ато этсин! Бир қўй билан бўлса ҳам, валима (тўй оши) бер», дедилар.