أَخْبَرَنِي مُحَمَّدُ بْنُ وَهْبٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَلَمَةَ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو عَبْدِ الرَّحِيمِ، قَالَ حَدَّثَنِي زَيْدُ بْنُ أَبِي أُنَيْسَةَ، عَنْ طَلْحَةَ بْنِ مُصَرِّفٍ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ قَدِمَ أَعْرَابٌ مِنْ عُرَيْنَةَ إِلَى نَبِيِّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَسْلَمُوا فَاجْتَوَوُا الْمَدِينَةَ حَتَّى اصْفَرَّتْ أَلْوَانُهُمْ وَعَظُمَتْ بُطُونُهُمْ فَبَعَثَ بِهِمْ نَبِيُّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِلَى لِقَاحٍ لَهُ فَأَمَرَهُمْ أَنْ يَشْرَبُوا مِنْ أَلْبَانِهَا وَأَبْوَالِهَا حَتَّى صَحُّوا فَقَتَلُوا رُعَاتِهَا وَاسْتَاقُوا الإِبِلَ فَبَعَثَ نَبِيُّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي طَلَبِهِمْ فَأُتِيَ بِهِمْ فَقَطَّعَ أَيْدِيَهُمْ وَأَرْجُلَهُمْ وَسَمَّرَ أَعْيُنَهُمْ . قَالَ أَمِيرُ الْمُؤْمِنِينَ عَبْدُ الْمَلِكِ لأَنَسٍ وَهُوَ يُحَدِّثُهُ هَذَا الْحَدِيثَ بِكُفْرٍ أَوْ بِذَنْبٍ قَالَ بِكُفْرٍ .
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Urayna qabilasidan bir necha aʼrobiy Allohning Nabiysi ﷺning huzurlariga kelib, Islomni qabul qildilar. Ammo Madinaning havosi ularga yoqmadi, hatto rangalari sargʻayib, qorinlari shishdi. Shunda Allohning Nabiysi ﷺ ularni oʻzlarining sut tuyalari qoshiga yubordilar va sogʻaygunlaricha ularning suti hamda siydigidan ichishni buyurdilar. Soʻng ular choʻponlarni oʻldirib, tuyalarni haydab ketdilar. Allohning Nabiysi ﷺ ularni izlab odam yubordilar. Ularni keltirishdi. U zot ularning qoʻllari va oyoqlarini kesdilar, koʻzlariga mix qizdirib bosdilar. Amir ul-muʼminin Abdulmalik Anasga bu hadisni aytib bergani chogʻida: «Bu kufr sababidanmi yoki gunoh sababidanmi?» dedi. U: «Kufr sababidan», dedi.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Урайна қабиласидан бир неча аъробий Аллоҳнинг Набийси ﷺнинг ҳузурларига келиб, Исломни қабул қилдилар. Аммо Мадинанинг ҳавоси уларга ёқмади, ҳатто рангалари сарғайиб, қоринлари шишди. Шунда Аллоҳнинг Набийси ﷺ уларни ўзларининг сут туялари қошига юбордилар ва соғайгунларича уларнинг сути ҳамда сийдигидан ичишни буюрдилар. Сўнг улар чўпонларни ўлдириб, туяларни ҳайдаб кетдилар. Аллоҳнинг Набийси ﷺ уларни излаб одам юбордилар. Уларни келтиришди. У зот уларнинг қўллари ва оёқларини кесдилар, кўзларига мих қиздириб босдилар. Амир ул-муъминин Абдулмалик Анасга бу ҳадисни айтиб бергани чоғида: «Бу куфр сабабиданми ёки гуноҳ сабабиданми?» деди. У: «Куфр сабабидан», деди.