أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ عُمَيْرٍ، عَنْ عَطِيَّةَ، أَنَّهُ أَخْبَرَهُ قَالَ كُنْتُ فِي سَبْىِ قُرَيْظَةَ وَكَانَ يُنْظَرُ فَمَنْ خَرَجَ شِعْرَتُهُ قُتِلَ وَمَنْ لَمْ تَخْرُجِ اسْتُحْيِيَ وَلَمْ يُقْتَلْ .
Atiyya al-Qurazi (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Men Qurayza asirlari orasida edim. (Asirlar) tekshirilar edi: kimning (qov) tuki chiqqan boʻlsa, oʻldirilar, kimning tuki chiqmagan boʻlsa, tirik qoldirilar va oʻldirilmas edi.Атийя ал-Қурази (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Мен Қурайза асирлари орасида эдим. (Асирлар) текширилар эди: кимнинг (қов) туки чиққан бўлса, ўлдирилар, кимнинг туки чиқмаган бўлса, тирик қолдирилар ва ўлдирилмас эди.