أَخْبَرَنَا زَكَرِيَّا بْنُ يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، سَمِعَ سَعِيدَ بْنَ الْمُسَيَّبِ، يَقُولُ تَلَقَّتْ ثَقِيفٌ عُمَرَ بِشَرَابٍ فَدَعَا بِهِ فَلَمَّا قَرَّبَهُ إِلَى فِيهِ كَرِهَهُ فَدَعَا بِهِ فَكَسَرَهُ بِالْمَاءِ فَقَالَ هَكَذَا فَافْعَلُوا .
Umar ibn al-Xattob (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Said ibn al-Musayyab aytdi: «Saqif qabilasi Umarni bir ichimlik bilan kutib oldi. U uni soʻradi, lekin ogʻziga yaqinlashtirganida uni yoqtirmadi. Shunda suv soʻrab, uni suv bilan sindirdi-da: ‹Mana shunday qilinglar›, dedi.»Умар ибн ал-Хаттоб (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Саид ибн ал-Мусайяб айтди: «Сақиф қабиласи Умарни бир ичимлик билан кутиб олди. У уни сўради, лекин оғзига яқинлаштирганида уни ёқтирмади. Шунда сув сўраб, уни сув билан синдирди-да: ‹Мана шундай қилинглар›, деди.»