HadislarҲадисларPaygʻambarlar vorislariПайғамбарлар ворислари
Riyoz us-solihin · HadisРиёз ус-солиҳин · Ҳадис1851Bob 370:Боб 370: Dajjol va qiyomat alomatlari haqidagi hadislarДажжол ва қиёмат аломатлари ҳақидаги ҳадисларباب أحاديث الدجال وأشراط الساعة وغيرها

- وعن أبي هريرة رضي الله عنه قال‏:‏ قال رسول الله صلى الله عليه وسلم ‏:‏ ‏"‏يا أيها الناس إن الله طيب لا يقبل إلا طيباً، وإن الله أمر المؤمنين بما أمر به المرسلين، فقال تعالى‏:‏ ‏{‏يا أيها الرسل كلوا من الطيباب واعلموا صالحاً‏}‏، وقال تعالى‏:‏ ‏{‏يا أيها الذين آمنوا كلوا من طيبات ما رزقناكم‏}‏ ثم ذكر الرجل يطيل السفر أشعث أغبر يمد يديه إلى السماء ‏:‏ يا رب يارب، ومطعمه حرام، ومشربه حرام، وملبسه حرام، وغذي بالحرام فأنى يستجاب لذلك‏!‏‏؟‏‏"‏ ‏(‏‏(‏رواه مسلم‏)‏‏)‏‏.‏

Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Ey odamlar! Albatta Alloh pokdir, U pokdan boshqasini qabul qilmaydi. Albatta Alloh paygʻambarlarni buyurgan narsasi bilan moʻminlarni ham buyurib: {Ey paygʻambarlar! Pok narsalardan yenglar va yaxshi amal qilinglar! Albatta Men sizlar qiladigan ishlarni bilguvchidirman} (Moʻminun 51), dedi. Yana: {Ey iymon keltirganlar! Sizlarni rizqlantirgan narsalarimizning pokizalaridan yenglar} (Baqara 172), dedi», dedilar. Soʻng u zot uzoq safar qiladigan, sochlari toʻzgʻigan, changga belangan, qoʻllarini osmonga choʻzib: ‹Yo Rabbi, yo Rabbi!› (deb yolboradigan), holbuki yegani harom, ichgani harom, kiygani harom va (butun) gʻizosi haromdan boʻlgan kishini zikr qilib: «Endi bunga qanday ijobat etilsin?!», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Эй одамлар! Албатта Аллоҳ покдир, У покдан бошқасини қабул қилмайди. Албатта Аллоҳ пайғамбарларни буюрган нарсаси билан мўминларни ҳам буюриб: {Эй пайғамбарлар! Пок нарсалардан енглар ва яхши амал қилинглар! Албатта Мен сизлар қиладиган ишларни билгувчидирман} (Мўминун 51), деди. Яна: {Эй иймон келтирганлар! Сизларни ризқлантирган нарсаларимизнинг покизаларидан енглар} (Бақара 172), деди», дедилар. Сўнг у зот узоқ сафар қиладиган, сочлари тўзғиган, чангга беланган, қўлларини осмонга чўзиб: ‹Ё Рабби, ё Рабби!› (деб ёлборадиган), ҳолбуки егани ҳаром, ичгани ҳаром, кийгани ҳаром ва (бутун) ғизоси ҳаромдан бўлган кишини зикр қилиб: «Энди бунга қандай ижобат этилсин?!», дедилар.