- و عن أبي هريرة رضي الله عنه عن النبي صلى الله عليه وسلم قال: " سبعة يظلهم الله في ظله يوم لا ظل إلا ظله: إما عادل، وشاب نشأ في عبادة الله عز وجل، ورجل قلبه معلق بالمساجد. ورجلان تحابا في الله اجتمعا عليه ، وتفرقا عليه، ورجل دعته امرأة ذات حسن وجمال، فقال: إني أخاف الله، ورجل تصدق بصدقة، فأخفاها حتى لا تعلم شماله ما تنفق يمينه، ورجل ذكر الله خاليًا ففاضت عيناه" ((متفق عليه)) .
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Paygʻambar ﷺ: «Yetti (toifa) kishini Alloh — Oʻz soyasidan boshqa soya boʻlmagan kunda — Oʻz soyasida soyalaydi: (1) odil rahbar (imom); (2) Allohga ibodatda (yaʼni bolaligidan Allohga ixlos bilan) tarbiyalangan yigit; (3) qalbi masjidga bogʻlangan kishi (yaʼni besh vaqt namozni jamoat bilan masjidda oʻqiydigan); (4) bir-birini faqat Alloh uchun sevgan va Alloh yoʻlida (gina) uchrashib, ajraladigan ikki kishi; (5) obroʻ-nasabli goʻzal ayolning (zinoga) chaqirigʻini rad etib: ‹Men Allohdan qoʻrqaman›, — degan kishi; (6) shunchalik maxfiy sadaqa qiladigan kishiki, chap qoʻli oʻng qoʻli nima berganini bilmaydi (yaʼni u sadaqani yashirin qiladi); (7) yolgʻizlikda Allohni yodga olib, koʻzlari yoshga toʻlgan kishi», — dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Пайғамбар ﷺ: «Етти (тоифа) кишини Аллоҳ — Ўз соясидан бошқа соя бўлмаган кунда — Ўз соясида соялайди: (1) одил раҳбар (имом); (2) Аллоҳга ибодатда (яъни болалигидан Аллоҳга ихлос билан) тарбияланган йигит; (3) қалби масжидга боғланган киши (яъни беш вақт намозни жамоат билан масжидда ўқийдиган); (4) бир-бирини фақат Аллоҳ учун севган ва Аллоҳ йўлида (гина) учрашиб, ажраладиган икки киши; (5) обрў-насабли гўзал аёлнинг (зинога) чақириғини рад этиб: ‹Мен Аллоҳдан қўрқаман›, — деган киши; (6) шунчалик махфий садақа қиладиган кишики, чап қўли ўнг қўли нима берганини билмайди (яъни у садақани яширин қилади); (7) ёлғизликда Аллоҳни ёдга олиб, кўзлари ёшга тўлган киши», — дедилар.