وَعَن أبي أَيُّوب وَجَابِر وَأنس: أَن هَذِه الْآيَة نَزَلَتْ (فِيهِ رِجَالٌ يُحِبُّونَ أَنْ يَتَطَهَّرُوا وَاللَّهُ يحب المطهرين)
قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «يَا مَعْشَرَ الْأَنْصَارِ إِنَّ اللَّهَ قَدْ أَثْنَى عَلَيْكُمْ فِي الطَّهُورِ فَمَا طَهُورُكُمْ قَالُوا نَتَوَضَّأُ لِلصَّلَاةِ وَنَغْتَسِلُ مِنَ الْجَنَابَةِ وَنَسْتَنْجِي بِالْمَاءِ قَالَ فَهُوَ ذَاك فعليكموه» . رَوَاهُ ابْن مَاجَه
Abu Ayyub al-Ansoriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, {Unda poklanishni sevadigan kishilar bordir. Alloh esa pok boʻluvchilarni sevadi} degan oyat nozil boʻlganida, Rasululloh ﷺ: «Ey ansorlar jamoasi! Alloh sizlarni poklanish borasida maqtadi. Sizlarning pokligingiz qanaqa?» dedilar. Ular: «Biz namoz uchun taharat olamiz, junublikdan gʻusl qilamiz va suv bilan istinjo qilamiz», dedilar. U zot: «Ana shu ekan, bas, unga rioya qilinglar», dedilar.Абу Айюб ал-Ансорий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, {Унда покланишни севадиган кишилар бордир. Аллоҳ эса пок бўлувчиларни севади} деган оят нозил бўлганида, Расулуллоҳ ﷺ: «Эй ансорлар жамоаси! Аллоҳ сизларни покланиш борасида мақтади. Сизларнинг поклигингиз қанақа?» дедилар. Улар: «Биз намоз учун таҳарат оламиз, жунубликдан ғусл қиламиз ва сув билан истинжо қиламиз», дедилар. У зот: «Ана шу экан, бас, унга риоя қилинглар», дедилар.
وَعَنْ رَجُلٍ مِنْ أَسَدِ بْنِ خُزَيْمَةَ أَنَّهُ سَأَلَ أَبَا أَيُّوبَ الْأَنْصَارِيَّ قَالَ: يُصَلِّي أَحَدُنَا فِي مَنْزِلِهِ الصَّلَاةَ ثُمَّ يَأْتِي الْمَسْجِدَ وَتُقَامُ الصَّلَاةُ فَأُصَلِّي مَعَهُمْ فَأَجِدُ فِي نَفْسِي شَيْئًا من ذَلِك فَقَالَ أَبُو أَيُّوبَ: سَأَلَنَا عَنْ ذَلِكَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: «فَذَلِكَ لَهُ سَهْمُ جَمْعٍ» . رَوَاهُ مَالِكٌ وَأَبُو دَاوُد
Afiyf ibn Amr ibn al-Musayyab (rahimahulloh) aytdiki, menga Banu Asad ibn Xuzayma (qabilasi)dan boʻlgan bir kishi hadis aytib berdiki, u Abu Ayyub al-Ansoriy (roziyallohu anhu)dan soʻrab: «Birimiz manzilida namozni oʻqib boʻladi-da, soʻng masjidga keladi, namozga iqoma aytilayotgan boʻladi, men ham ular bilan birga oʻqiyman. Ana shundan koʻnglimda (bir narsa) sezaman», dedi. Shunda Abu Ayyub (roziyallohu anhu): «Bizlar bu haqda Paygʻambar ﷺdan soʻragan edik, u zot: ‹Bu unga jamoat (ulushidan bir) ulush boʻladi›, dedilar», dedi.Афийф ибн Амр ибн ал-Мусайяб (раҳимаҳуллоҳ) айтдики, менга Бану Асад ибн Хузайма (қабиласи)дан бўлган бир киши ҳадис айтиб бердики, у Абу Айюб ал-Ансорий (розияллоҳу анҳу)дан сўраб: «Биримиз манзилида намозни ўқиб бўлади-да, сўнг масжидга келади, намозга иқома айтилаётган бўлади, мен ҳам улар билан бирга ўқийман. Ана шундан кўнглимда (бир нарса) сезаман», деди. Шунда Абу Айюб (розияллоҳу анҳу): «Бизлар бу ҳақда Пайғамбар ﷺдан сўраган эдик, у зот: ‹Бу унга жамоат (улушидан бир) улуш бўлади›, дедилар», деди.