حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَكْرٍ أَخْبَرَنَا عَبْدُ الْحَمِيدِ يَعْنِي ابْنَ جَعْفَرٍ قَالَ أَخْبَرَنِي أَبِي عَنْ زِيَادِ بْنِ مِينَاءَ عَنْ أَبِي سَعِيدِ بْنِ أَبِي فَضَالَةَ الْأَنْصَارِيِّ وَكَانَ مِنْ الصَّحَابَةِ أَنَّهُ قَالَسَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ إِذَا جَمَعَ اللَّهُ الْأَوَّلِينَ وَالْآخِرِينَ لِيَوْمٍ لَا رَيْبَ فِيهِ نَادَى مُنَادٍ مَنْ كَانَ أَشْرَكَ فِي عَمَلٍ عَمِلَهُ لِلَّهِ عَزَّ وَجَلَّ أَحَدًا فَلْيَطْلُبْ ثَوَابَهُ مِنْ عِنْدِ غَيْرِ اللَّهِ فَإِنَّ اللَّهَ أَغْنَى الشُّرَكَاءِ عَنْ الشِّرْكِ
Abu Said ibn Abu Fazola al-Ansoriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi — u sahobalardan edi: Men Rasululloh ﷺ: «Alloh avvalgilar va keyingilarni shak-shubha yoʻq boʻlgan kun uchun toʻplaganida, bir jarchi: ‹Kim Alloh azza va jalla uchun qilgan amalida boshqa birovni sherik qilgan boʻlsa, savobini Allohdan oʻzganing huzuridan talab qilsin. Zero, Alloh sheriklarning ichida shirkdan eng behojatidir›, deb nido qiladi», deganlarini eshitdim.Абу Саид ибн Абу Фазола ал-Ансорий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади — у саҳобалардан эди: Мен Расулуллоҳ ﷺ: «Аллоҳ аввалгилар ва кейингиларни шак-шубҳа йўқ бўлган кун учун тўплаганида, бир жарчи: ‹Ким Аллоҳ азза ва жалла учун қилган амалида бошқа бировни шерик қилган бўлса, савобини Аллоҳдан ўзганинг ҳузуридан талаб қилсин. Зеро, Аллоҳ шерикларнинг ичида ширкдан энг беҳожатидир›, деб нидо қилади», деганларини эшитдим.