حَدَّثَنَا أَسْوَدُ بْنُ عَامِرٍ حَدَّثَنَا شَرِيكٌ عَنْ لَيْثٍ عَنْ شَهْرِ بْنِ حَوْشَبٍ عَنْ عَمْرٍو الثُّمَالِيِّ قَالَبَعَثَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مَعَ أَبِي هَدْيًا قَالَ إِذَا عَطِبَ شَيْءٌ مِنْهَا فَانْحَرْهُ ثُمَّ اضْرِبْ خُفَّهُ فِي دَمِهِ ثُمَّ اضْرِبْ بِهِ صَفْحَتَهُ وَلَا تَأْكُلْ أَنْتَ وَلَا أَهْلُ رُفْقَتِكَ وَخَلِّ بَيْنَهُ وَبَيْنَ النَّاسِ
Amr as-Sumoliy (roziyallohu anhu) aytdi: Nabiy ﷺ otam bilan hadiy (qurbonlik jonliqlari) yubordilar va: «Agar ulardan biri halok boʻlish arafasiga kelsa, uni soʻygin, soʻng uning maxsisini qoniga botirib, uni jonliqning yon tomoniga urgin. Sen ham, hamrohlaring ham undan yemanglar, uni odamlar bilan oʻz holiga qoʻygin», dedilar.Амр ас-Сумолий (розияллоҳу анҳу) айтди: Набий ﷺ отам билан ҳадий (қурбонлик жонлиқлари) юбордилар ва: «Агар улардан бири ҳалок бўлиш арафасига келса, уни сўйгин, сўнг унинг махсисини қонига ботириб, уни жонлиқнинг ён томонига ургин. Сен ҳам, ҳамроҳларинг ҳам ундан еманглар, уни одамлар билан ўз ҳолига қўйгин», дедилар.