حَدَّثَنَا أَبُو عَامِرٍ حَدَّثَنَا عَبَّادٌ يَعْنِي ابْنَ رَاشِدٍ عَنِ الْحَسَنِ عَنْ رَجُلٍ مِنْ بَنِي سَلِيطٍ أَنَّهُمَرَّ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَهُوَ قَاعِدٌ عَلَى بَابِ مَسْجِدِهِ مُحْتَبٍ وَعَلَيْهِ ثَوْبٌ لَهُ قُطْنٌ لَيْسَ عَلَيْهِ ثَوْبٌ غَيْرُهُ وَهُوَ يَقُولُ الْمُسْلِمُ أَخُو الْمُسْلِمِ لَا يَظْلِمُهُ وَلَا يَخْذُلُهُ ثُمَّ أَشَارَ بِيَدِهِ إِلَى صَدْرِهِ يَقُولُ التَّقْوَى هَاهُنَا التَّقْوَى هَاهُنَا
Bani Salitdan bir kishi (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, u Rasululloh ﷺning yonlaridan oʻtdi. U zot masjidlari eshigi oldida tizzalarini quchoqlab oʻtirgan edilar; ustlarida paxtali bir kiyim boʻlib, undan boshqa kiyim yoʻq edi. U zot: «Musulmon musulmonning birodaridir: unga zulm qilmaydi va uni xor qilmaydi», deb, soʻng qoʻllari bilan koʻkraklariga ishora qilib: «Taqvo mana shu yerda, taqvo mana shu yerda», der edilar.Бани Салитдан бир киши (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, у Расулуллоҳ ﷺнинг ёнларидан ўтди. У зот масжидлари эшиги олдида тиззаларини қучоқлаб ўтирган эдилар; устларида пахтали бир кийим бўлиб, ундан бошқа кийим йўқ эди. У зот: «Мусулмон мусулмоннинг биродаридир: унга зулм қилмайди ва уни хор қилмайди», деб, сўнг қўллари билан кўкракларига ишора қилиб: «Тақво мана шу ерда, тақво мана шу ерда», дер эдилар.