HadislarҲадисларPaygʻambarlar vorislariПайғамбарлар ворислари
RoviylarРовийлар

Molik ibn Avs ibn al-Hadason

Rivoyatlari 6 ta, 2 toʻplamda.Ривоятлари 6 та, 2 тўпламда. Hadislarda 3 marta tilga olingan.Ҳадисларда 3 марта тилга олинган.

RivoyatlariРивоятлари6Haqida aytilganҲақида айтилган3
Tarjimai holТаржимаи ҳол

Umar va Usmondan eshitgan. Undan Muhammad ibn Jubayr ibn Mutʼim, Muhammad ibn Amr ibn Ato, Ikrima ibn Xolid va az-Zuhriy rivoyat qilishgan. Baʼzilar: «Uning suhbati bor», deyishdi, lekin bu sahih emas. Undan Abu Amr ibn Hammos va Ibn al-Munkadir ham rivoyat qilishgan.Умар ва Усмондан эшитган. Ундан Муҳаммад ибн Жубайр ибн Мутъим, Муҳаммад ибн Амр ибн Ато, Икрима ибн Холид ва аз-Зуҳрий ривоят қилишган. Баъзилар: «Унинг суҳбати бор», дейишди, лекин бу саҳиҳ эмас. Ундан Абу Амр ибн Ҳаммос ва Ибн ал-Мункадир ҳам ривоят қилишган.

UlamolarУламолар · Molik ibn Avs ibn al-Hadason an-Nasriy · Молик ибн Авс ибн ал-Ҳадасон ан-Насрий
Toʻplam:Тўплам:BarchasiБарчасиAhmad 2Muslim 1
Muslim · 1586 aSahihСаҳиҳ

حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا لَيْثٌ، ح وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ رُمْحٍ، أَخْبَرَنَا اللَّيْثُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ مَالِكِ بْنِ أَوْسِ بْنِ الْحَدَثَانِ، أَنَّهُ قَالَ أَقْبَلْتُ أَقُولُ مَنْ يَصْطَرِفُ الدَّرَاهِمَ فَقَالَ طَلْحَةُ بْنُ عُبَيْدِ اللَّهِ وَهُوَ عِنْدَ عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ أَرِنَا ذَهَبَكَ ثُمَّ ائْتِنَا إِذَا جَاءَ خَادِمُنَا نُعْطِكَ وَرِقَكَ ‏.‏ فَقَالَ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ كَلاَّ وَاللَّهِ لَتُعْطِيَنَّهُ وَرِقَهُ أَوْ لَتَرُدَّنَّ إِلَيْهِ ذَهَبَهُ فَإِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏"‏ الْوَرِقُ بِالذَّهَبِ رِبًا إِلاَّ هَاءَ وَهَاءَ وَالْبُرُّ بِالْبُرِّ رِبًا إِلاَّ هَاءَ وَهَاءَ وَالشَّعِيرُ بِالشَّعِيرِ رِبًا إِلاَّ هَاءَ وَهَاءَ وَالتَّمْرُ بِالتَّمْرِ رِبًا إِلاَّ هَاءَ وَهَاءَ‏"‏ ‏.‏

Umar ibn al-Xattob (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Molik ibn Avs ibn al-Hadason shunday dedi: «Men ‹Kim dirhamlarni almashtiradi?› deb (savdoga) keldim. Shunda Umar ibn al-Xattobning huzurida turgan Talha ibn Ubaydulloh: ‹Oltiningni bizga koʻrsat, soʻng xizmatkorimiz kelganida bizga kelgin, kumushingni beramiz›, dedi. Umar ibn al-Xattob esa: ‹Yoʻq, aslo! Allohga qasamki, yo unga kumushini hozir berasan, yo oltinini unga qaytarib berasan! Zero, Rasululloh ﷺ: ‹Kumushni oltinga (sotish) ribodir — faqat qoʻlma-qoʻl (mana ol – mana ol) boʻlsagina (mayli); bugʻdoyni bugʻdoyga (sotish) ribodir — faqat qoʻlma-qoʻl boʻlsagina; arpani arpaga (sotish) ribodir — faqat qoʻlma-qoʻl boʻlsagina; xurmoni xurmoga (sotish) ribodir — faqat qoʻlma-qoʻl boʻlsagina› dedilar›, dedi».Умар ибн ал-Хаттоб (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Молик ибн Авс ибн ал-Ҳадасон шундай деди: «Мен ‹Ким дирҳамларни алмаштиради?› деб (савдога) келдим. Шунда Умар ибн ал-Хаттобнинг ҳузурида турган Талҳа ибн Убайдуллоҳ: ‹Олтинингни бизга кўрсат, сўнг хизматкоримиз келганида бизга келгин, кумушингни берамиз›, деди. Умар ибн ал-Хаттоб эса: ‹Йўқ, асло! Аллоҳга қасамки, ё унга кумушини ҳозир берасан, ё олтинини унга қайтариб берасан! Зеро, Расулуллоҳ ﷺ: ‹Кумушни олтинга (сотиш) рибодир — фақат қўлма-қўл (мана ол – мана ол) бўлсагина (майли); буғдойни буғдойга (сотиш) рибодир — фақат қўлма-қўл бўлсагина; арпани арпага (сотиш) рибодир — фақат қўлма-қўл бўлсагина; хурмони хурмога (сотиш) рибодир — фақат қўлма-қўл бўлсагина› дедилар›, деди».