حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ آدَمَ حَدَّثَنَا إِسْرَائِيلُ عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ عَنْ فَرْوَةَ بْنِ نَوْفَلٍ الْأَشْجَعِيِّ عَنْ أَبِيهِ قَالَدَفَعَ إِلَيَّ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ ابْنَةَ أُمِّ سَلَمَةَ وَقَالَ إِنَّمَا أَنْتَ ظِئْرِي قَالَ فَمَكَثَ مَا شَاءَ اللَّهُ ثُمَّ أَتَيْتُهُ فَقَالَ مَا فَعَلَتْ الْجَارِيَةُ أَوْ الْجُوَيْرِيَةُ قَالَ قُلْتُ عِنْدَ أُمِّهَا قَالَ فَمَجِيءُ مَا جِئْتَ قَالَ قُلْتُ تُعَلِّمُنِي مَا أَقُولُ عِنْدَ مَنَامِي فَقَالَ اقْرَأْ عِنْدَ مَنَامِكَ قُلْ يَا أَيُّهَا الْكَافِرُونَ قَالَ ثُمَّ نَمْ عَلَى خَاتِمَتِهَا فَإِنَّهَا بَرَاءَةٌ مِنْ الشِّرْكِ
Navfal al-Ashjaiy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ menga Umm Salamaning qizini topshirdilar va: «Sen mening enagamsan», dedilar. (Roviy) dedi: Alloh xohlagancha (vaqt) oʻtdi, soʻng men u zot huzurlariga keldim. U zot: «Jorya nima qildi?» dedilar. Men: «Onasining oldida», dedim. U zot: «Nima uchun kelding?» dedilar. Men: «Menga uyquim oldidan nima deyishimni oʻrgatsangiz (deb keldim)», dedim. U zot: «Uyquing oldidan {Qul yo ayyuhal-kofirun}ni oʻqi, soʻng uning xotimasi uzra uxla, chunki u shirkdan bezorlikdir», dedilar.Навфал ал-Ашжаий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ менга Умм Саламанинг қизини топширдилар ва: «Сен менинг энагамсан», дедилар. (Ровий) деди: Аллоҳ хоҳлаганча (вақт) ўтди, сўнг мен у зот ҳузурларига келдим. У зот: «Жоря нима қилди?» дедилар. Мен: «Онасининг олдида», дедим. У зот: «Нима учун келдинг?» дедилар. Мен: «Менга уйқуим олдидан нима дейишимни ўргатсангиз (деб келдим)», дедим. У зот: «Уйқуинг олдидан {Қул ё айюҳал-кофирун}ни ўқи, сўнг унинг хотимаси узра ухла, чунки у ширкдан безорликдир», дедилар.