قَالَ قَالَ حَدَّثَنَا حُسَيْنُ بْنُ مُحَمَّدٍ حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي الزِّنَادِ وَسُلَيْمَانُ بْنُ دَاوُدَ قَالَا حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ عَنْ أَبِيهِ عَنْ عُرْوَةَ عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُتْبَةَعَنْ رَائِطَةَ امْرَأَةِ عَبْدِ اللَّهِ وَكَانَتْ امْرَأَةً صَنَاعًا وَكَانَتْ تَبِيعُ وَتَصَدَّقُ فَقَالَتْ لِعَبْدِ اللَّهِ يَوْمًا لَقَدْ شَغَلْتَنِي أَنْتَ وَوَلَدُكَ فَمَا أَسْتَطِيعُ أَنْ أَتَصَدَّقَ مَعَكُمْ فَقَالَ مَا أُحِبُّ إِنْ لَمْ يَكُنْ فِي ذَلِكَ أَجْرٌ أَنْ تَفْعَلِي فَسَأَلَا عَنْ ذَلِكَ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَقَالَ لَهَا رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ لَكِ أَجْرُ مَا أَنْفَقْتِ عَلَيْهِمْ
Abdullohning ayoli Roita — u hunarmand ayol boʻlib, (yasagan narsasini) sotar va sadaqa qilar edi — bir kuni Abdullohga: «Sen va farzanding meni band qilib qoʻydinglar, shu sababli sizlar bilan birga sadaqa qila olmayapman», dedi. U: «Agar bunda ajr boʻlmasa, buni qilishingni yoqtirmayman», dedi. Soʻng ikkovi bu haqda Rasululloh ﷺdan soʻrashdi. Rasululloh ﷺ unga: «Ularga sarflagan narsangning ajri senga bordir», dedilar.Абдуллоҳнинг аёли Роита — у ҳунарманд аёл бўлиб, (ясаган нарсасини) сотар ва садақа қилар эди — бир куни Абдуллоҳга: «Сен ва фарзандинг мени банд қилиб қўйдинглар, шу сабабли сизлар билан бирга садақа қила олмаяпман», деди. У: «Агар бунда ажр бўлмаса, буни қилишингни ёқтирмайман», деди. Сўнг иккови бу ҳақда Расулуллоҳ ﷺдан сўрашди. Расулуллоҳ ﷺ унга: «Уларга сарфлаган нарсангнинг ажри сенга бордир», дедилар.
قَالَ حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ حَدَّثَنَا أَبِي عَنِ ابْنِ إِسْحَاقَ قَالَ حَدَّثَنِي هِشَامُ بْنُ عُرْوَةَ عَنْ أَبِيهِ عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُتْبَةَعَنْ رَائِطَةَ امْرَأَةِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ وَأُمِّ وَلَدِهِ وَكَانَتْ امْرَأَةً صَنَاعَ الْيَدِ قَالَ وَكَانَتْ تُنْفِقُ عَلَيْهِ وَعَلَى وَلَدِهِ مِنْ صَنْعَتِهَا قَالَتْ فَقُلْتُ لِعَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ لَقَدْ شَغَلْتَنِي أَنْتَ وَوَلَدُكَ عَنْ الصَّدَقَةِ فَمَا أَسْتَطِيعُ أَنْ أَتَصَدَّقَ مَعَكُمْ بِشَيْءٍ فَقَالَ لَهَا عَبْدُ اللَّهِ وَاللَّهِ مَا أُحِبُّ إِنْ لَمْ يَكُنْ فِي ذَلِكَ أَجْرٌ أَنْ تَفْعَلِي فَأَتَتْ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَقَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي امْرَأَةٌ ذَاتُ صَنْعَةٍ أَبِيعُ مِنْهَا وَلَيْسَ لِي وَلَا لِوَلَدِي وَلَا لِزَوْجِي نَفَقَةٌ غَيْرَهَا وَقَدْ شَغَلُونِي عَنْ الصَّدَقَةِ فَمَا أَسْتَطِيعُ أَنْ أَتَصَدَّقَ بِشَيْءٍ فَهَلْ لِي مِنْ أَجْرٍ فِيمَا أَنْفَقْتُ قَالَ فَقَالَ لَهَا رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَنْفِقِي عَلَيْهِمْ فَإِنَّ لَكِ فِي ذَلِكَ أَجْرَ مَا أَنْفَقْتِ عَلَيْهِمْ
Abdulloh ibn Masʼudning ayoli va farzandining onasi Roita — u qoʻli hunarli ayol edi — oʻz hunaridan (topgani bilan) unga va uning farzandiga sarflar edi. U aytdi: Men Abdulloh ibn Masʼudga: «Sen va farzanding meni sadaqadan band qilib qoʻydinglar, shu sababli sizlar bilan birga hech narsa sadaqa qila olmayapman», dedim. Abdulloh unga: «Vallohi, agar bunda ajr boʻlmasa, buni qilishingni yoqtirmayman», dedi. Shunda u Rasululloh ﷺning huzurlariga kelib: «Yo Rasululloh, men hunarli ayolman, undan (topganimni) sotaman; menda ham, farzandimda ham, erimda ham undan boshqa nafaqa yoʻq. Ular meni sadaqadan band qilib qoʻydilar, shu sababli hech narsa sadaqa qila olmayapman. Ularga sarflagan narsamda menga ajr bormi?» dedi. Rasululloh ﷺ unga: «Ularga sarfla, chunki bunda senga sarflagan narsangning ajri bordir», dedilar.Абдуллоҳ ибн Масъуднинг аёли ва фарзандининг онаси Роита — у қўли ҳунарли аёл эди — ўз ҳунаридан (топгани билан) унга ва унинг фарзандига сарфлар эди. У айтди: Мен Абдуллоҳ ибн Масъудга: «Сен ва фарзандинг мени садақадан банд қилиб қўйдинглар, шу сабабли сизлар билан бирга ҳеч нарса садақа қила олмаяпман», дедим. Абдуллоҳ унга: «Валлоҳи, агар бунда ажр бўлмаса, буни қилишингни ёқтирмайман», деди. Шунда у Расулуллоҳ ﷺнинг ҳузурларига келиб: «Ё Расулуллоҳ, мен ҳунарли аёлман, ундан (топганимни) сотаман; менда ҳам, фарзандимда ҳам, эримда ҳам ундан бошқа нафақа йўқ. Улар мени садақадан банд қилиб қўйдилар, шу сабабли ҳеч нарса садақа қила олмаяпман. Уларга сарфлаган нарсамда менга ажр борми?» деди. Расулуллоҳ ﷺ унга: «Уларга сарфла, чунки бунда сенга сарфлаган нарсангнинг ажри бордир», дедилар.