HadislarҲадисларPaygʻambarlar vorislariПайғамбарлар ворислари
RoviylarРовийлар

Xorija ibn as-Saltning amakisi

Rivoyatlari 5 ta, 3 toʻplamda.Ривоятлари 5 та, 3 тўпламда.

RivoyatlariРивоятлари5
Toʻplam:Тўплам:BarchasiБарчасиAbu Dovud 2Ahmad 2Mishkat 1

حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ عَنْ زَكَرِيَّا وَوَكِيعٌ حَدَّثَنَا زَكَرِيَّا عَنْ يَحْيَى فِي حَدِيثِهِ حَدَّثَنِي عَامِرٌ عَنْ خَارِجَةَ بْنِ الصَّلْتِ قَالَ يَحْيَى التَّمِيمِيُّ عَنْ عَمِّهِ أَنَّهُأَتَى رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ ثُمَّ أَقْبَلَ رَاجِعًا مِنْ عِنْدِهِ فَمَرَّ عَلَى قَوْمٍ عِنْدَهُمْ رَجُلٌ مَجْنُونٌ مُوثَقٌ بِالْحَدِيدِ فَقَالَ أَهْلُهُ إِنَّا قَدْ حُدِّثْنَا أَنَّ صَاحِبَكُمْ هَذَا قَدْ جَاءَ بِخَيْرٍ فَهَلْ عِنْدَهُ شَيْءٌ يُدَاوِيهِ قَالَ فَرَقَيْتُهُ بِفَاتِحَةِ الْكِتَابِ قَالَ وَكِيعٌ ثَلَاثَةَ أَيَّامٍ كُلَّ يَوْمٍ مَرَّتَيْنِ فَبَرَأَ فَأَعْطَوْنِي مِائَةَ شَاةٍ فَأَتَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَأَخْبَرْتُهُ فَقَالَ خُذْهَا فَلَعَمْرِي مَنْ أَكَلَ بِرُقْيَةِ بَاطِلٍ لَقَدْ أَكَلْتَ بِرُقْيَةِ حَقٍّ

Xorija ibn as-Salt at-Tamimiy amakisidan rivoyat qiladiki, u Rasululloh ﷺning huzurlariga keldi. Soʻng u zotning oldilaridan qaytib kelayotganida, bir qavm yonidan oʻtdi; ularning oldida temir bilan bogʻlangan bir majnun kishi bor edi. Uning oilasi: «Bizga bu sohibingiz yaxshilik bilan kelgan, deb aytildi. Sizda uni davolaydigan biror narsa bormi?» dedi. (U aytdi:) Men uni Fotihatul kitob bilan afsun qildim — Vakiʼ aytdi: uch kun, har kuni ikki marta — va u sogʻaydi. Ular menga yuzta qoʻy berishdi. Men Rasululloh ﷺning oldilariga kelib, u zotga xabar berdim. U zot: «Uni ol! Umrimga qasamki, kim botil afsun bilan (mol) yegan boʻlsa, sen haq afsun bilan yeding», dedilar.Хорижа ибн ас-Салт ат-Тамимий амакисидан ривоят қиладики, у Расулуллоҳ ﷺнинг ҳузурларига келди. Сўнг у зотнинг олдиларидан қайтиб келаётганида, бир қавм ёнидан ўтди; уларнинг олдида темир билан боғланган бир мажнун киши бор эди. Унинг оиласи: «Бизга бу соҳибингиз яхшилик билан келган, деб айтилди. Сизда уни даволайдиган бирор нарса борми?» деди. (У айтди:) Мен уни Фотиҳатул китоб билан афсун қилдим — Вакиъ айтди: уч кун, ҳар куни икки марта — ва у соғайди. Улар менга юзта қўй беришди. Мен Расулуллоҳ ﷺнинг олдиларига келиб, у зотга хабар бердим. У зот: «Уни ол! Умримга қасамки, ким ботил афсун билан (мол) еган бўлса, сен ҳақ афсун билан единг», дедилар.

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي السَّفَرِ عَنِ الشَّعْبِيِّ عَنْ خَارِجَةَ بْنِ الصَّلْتِ عَنْ عَمِّهِ قَالَأَقْبَلْنَا مِنْ عِنْدِ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَأَتَيْنَا عَلَى حَيٍّ مِنْ الْعَرَبِ فَقَالُوا أُنْبِئْنَا أَنَّكُمْ جِئْتُمْ مِنْ عِنْدِ هَذَا الرَّجُلِ بِخَيْرٍ فَهَلْ عِنْدَكُمْ دَوَاءٌ أَوْ رُقْيَةٌ فَإِنَّ عِنْدَنَا مَعْتُوهًا فِي الْقُيُودِ قَالَ فَقُلْنَا نَعَمْ قَالَ فَجَاءُوا بِالْمَعْتُوهِ فِي الْقُيُودِ قَالَ فَقَرَأْتُ بِفَاتِحَةِ الْكِتَابِ ثَلَاثَةَ أَيَّامٍ غُدْوَةً وَعَشِيَّةً أَجْمَعُ بُزَاقِي ثُمَّ أَتْفُلُ قَالَ فَكَأَنَّمَا نَشِطَ مِنْ عِقَالٍ قَالَ فَأَعْطَوْنِي جُعْلًا فَقُلْتُ لَا حَتَّى أَسْأَلَ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَسَأَلْتُهُ فَقَالَ كُلْ لَعَمْرِي مَنْ أَكَلَ بِرُقْيَةِ بَاطِلٍ لَقَدْ أَكَلْتَ بِرُقْيَةِ حَقٍّ

Xorija ibn as-Saltning amakisi (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Biz Rasululloh ﷺ huzurlaridan qaytib, arablardan bir qabilaga keldik. Ular: «Bizga xabar berishlaricha, sizlar ana shu kishining huzuridan biror yaxshilik bilan kelibsizlar. Sizlarda biror dori yoki ruqya bormi? Negaki, bizning oldimizda kishanlangan bir telba bor», dedilar. Biz: «Ha», dedik. Bas, ular kishanlangan bir telbani olib kelishdi. Men unga uch kun davomida ertalab va kechqurun Fotiha surasini oʻqidim. Har gal soʻlagimni yigʻib, soʻng purkar edim. Shunda u xuddi tushovdan boʻshatilgan kabi (sogʻaydi). Bas, ular menga bir haq berishdi. Men esa: «Toki Rasululloh ﷺdan soʻramagunimcha, (olmayman)», dedim. Soʻng u zotdan soʻradim. Shunda u zot: «Yeyaver. Umrimga qasamki, kimdir botil ruqya evaziga (haq) yegan boʻlsa, sen haq ruqya evaziga yeding», dedilar.Хорижа ибн ас-Салтнинг амакиси (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Биз Расулуллоҳ ﷺ ҳузурларидан қайтиб, араблардан бир қабилага келдик. Улар: «Бизга хабар беришларича, сизлар ана шу кишининг ҳузуридан бирор яхшилик билан келибсизлар. Сизларда бирор дори ёки руқя борми? Негаки, бизнинг олдимизда кишанланган бир телба бор», дедилар. Биз: «Ҳа», дедик. Бас, улар кишанланган бир телбани олиб келишди. Мен унга уч кун давомида эрталаб ва кечқурун Фотиҳа сурасини ўқидим. Ҳар гал сўлагимни йиғиб, сўнг пуркар эдим. Шунда у худди тушовдан бўшатилган каби (соғайди). Бас, улар менга бир ҳақ беришди. Мен эса: «Токи Расулуллоҳ ﷺдан сўрамагунимча, (олмайман)», дедим. Сўнг у зотдан сўрадим. Шунда у зот: «Еявер. Умримга қасамки, кимдир ботил руқя эвазига (ҳақ) еган бўлса, сен ҳақ руқя эвазига единг», дедилар.