حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ أَنَسِ بْنِ سِيرِينَ، قَالَ سَمِعْتُ ابْنَ عُمَرَ، قَالَ طَلَّقَ ابْنُ عُمَرَ امْرَأَتَهُ وَهْىَ حَائِضٌ، فَذَكَرَ عُمَرُ لِلنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " لِيُرَاجِعْهَا ". قُلْتُ تُحْتَسَبُ قَالَ " فَمَهْ ". وَعَنْ قَتَادَةَ عَنْ يُونُسَ بْنِ جُبَيْرٍ عَنِ ابْنِ عُمَرَ قَالَ " مُرْهُ فَلْيُرَاجِعْهَا ". قُلْتُ تُحْتَسَبُ قَالَ أَرَأَيْتَ إِنْ عَجَزَ وَاسْتَحْمَقَ.
(Anas ibn Sirin aytdi:) Men Ibn Umar (roziyallohu anhumo)ni (shunday) deganini eshitdim: Ibn Umar oʻ z xotinini — u hayzli (boʻ lgan) holda — taloq qildi. Umar buni Paygʻambar ﷺga zikr qildi. U zot: «(Unga ayt:) uni (nikohiga) qaytarib olsin» dedilar. Men: «U (taloq) sanaladimi?» dedim. U: «Boʻ lmaganda-chi (albatta sanaladi)!» dedi. (Qatoda, Yunus ibn Jubayrdan, Ibn Umardan:) U zot: «Unga buyur — uni (nikohiga) qaytarib olsin» dedilar. Men: «(Bu) sanaladimi?» dedim. U: «(Bir kishi taloqda) ojizlik qilsa yoki ahmoqlik qilsa (sanalmaydi deb) oʻ ylaysanmi (axir sanaladi)?» dedi.(Анас ибн Сирин айтди:) Мен Ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)ни (шундай) деганини эшитдим: Ибн Умар ў з хотинини — у ҳайзли (бў лган) ҳолда — талоқ қилди. Умар буни Пайғамбар ﷺга зикр қилди. У зот: «(Унга айт:) уни (никоҳига) қайтариб олсин» дедилар. Мен: «У (талоқ) саналадими?» дедим. У: «Бў лмаганда-чи (албатта саналади)!» деди. (Қатода, Юнус ибн Жубайрдан, Ибн Умардан:) У зот: «Унга буюр — уни (никоҳига) қайтариб олсин» дедилар. Мен: «(Бу) саналадими?» дедим. У: «(Бир киши талоқда) ожизлик қилса ёки аҳмоқлик қилса (саналмайди деб) ў йлайсанми (ахир саналади)?» деди.