HadislarҲадисларPaygʻambarlar vorislariПайғамбарлар ворислари
Shamoili MuhammadiyaШамоили Муҳаммадия13 · Rasululloh ﷺ ning qilichlariРасулуллоҳ ﷺ нинг қиличлари
104SahihСаҳиҳ

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ‏:‏ حَدَّثَنَا وَهْبُ بْنُ جَرِيرٍ، قَالَ‏:‏ حَدَّثَنَا أَبِي، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ‏:‏ كَانَتْ قَبِيعَةُ سَيْفِ رَسُولِ اللهِ صلى الله عليه وسلم مِنْ فِضَّةٍ‏.‏

Anas (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺning qilichlarining qabzasi (dastasi) kumushdan edi. Abu Iso aytdi: Bu hadis hasan gʻaribdir. Shuningdek, u Hammomdan, u Qatodadan, u Anasdan (shu tarzda) rivoyat qilingan. Baʼzilar esa uni Qatodadan, u Said ibn Abul-Hasandan rivoyat qilib: «Rasululloh ﷺning qilichlarining qabzasi kumushdan edi», degan.Анас (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺнинг қиличларининг қабзаси (дастаси) кумушдан эди. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасан ғарибдир. Шунингдек, у Ҳаммомдан, у Қатодадан, у Анасдан (шу тарзда) ривоят қилинган. Баъзилар эса уни Қатодадан, у Саид ибн Абул-Ҳасандан ривоят қилиб: «Расулуллоҳ ﷺнинг қиличларининг қабзаси кумушдан эди», деган.

105SahihСаҳиҳ

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ‏:‏ حَدَّثَنَا مُعَاذُ بْنُ هِشَامٍ، قَالَ‏:‏ حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي الْحَسَنِ، قَالَ‏:‏ كَانَتْ قَبِيعَةُ سَيْفِ رَسُولِ اللهِ صلى الله عليه وسلم مِنْ فِضَّةٍ‏.‏

Muhammad ibn al-Musanno bizga Muoz ibn Hishomdan, unga otasi Qatodadan, u Said ibn Abil-Hasandan rivoyat qildi. (Said) aytdi: Rasululloh ﷺ ning qilichlarining dastasi kumushdan edi. Qatoda aytdi: Bu (rivoyat)da unga (Saidga) ergashgan (mutobaʼat qilgan) birortasini bilmayman.Муҳаммад ибн ал-Мусанно бизга Муоз ибн Ҳишомдан, унга отаси Қатодадан, у Саид ибн Абил-Ҳасандан ривоят қилди. (Саид) айтди: Расулуллоҳ ﷺ нинг қиличларининг дастаси кумушдан эди. Қатода айтди: Бу (ривоят)да унга (Саидга) эргашган (мутобаъат қилган) бирортасини билмайман.

106ZaifЗаиф

حَدَّثَنَا أَبُو جَعْفَرٍ مُحَمَّدُ بْنُ صُدْرَانَ الْبَصْرِيُّ، قَالَ‏:‏ حَدَّثَنَا طَالِبُ بْنُ حُجَيْرٍ، عَنْ هُودٍ وَهُوَ ابْنُ عَبْدِ اللهِ بْنِ سَعْدٍ، عَنْ جَدِّهِ، قَالَ‏:‏ دَخَلَ رَسُولُ اللهِ صلى الله عليه وسلم مَكَّةَ يَوْمَ الْفَتْحِ وَعَلَى سَيْفِهِ ذَهَبٌ، وَفِضَّةٌ، قَالَ طَالِبٌ‏:‏ فَسَأَلْتُهُ عَنِ الْفِضَّةِ، فَقَالَ‏:‏ كَانَتْ قَبِيعَةُ السَّيْفِ فِضَّةً‏.‏

Maziyda al-Asariy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ Fath (Makka fathi) kuni qilichlarida oltin va kumush bor holda (Makkaga) kirdilar. Tolib (roviy) aytdi: Men undan (Huddan) kumush haqida soʻradim, u: «Qilichning qabzasi (dastasi) kumushdan edi», dedi. Abu Iso aytdi: Bu bobda Anasdan ham (rivoyat) bor. Bu hadis gʻaribdir. Hudning bobosining ismi Maziyda al-Asariydir.Мазийда ал-Асарий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ Фатҳ (Макка фатҳи) куни қиличларида олтин ва кумуш бор ҳолда (Маккага) кирдилар. Толиб (ровий) айтди: Мен ундан (Ҳуддан) кумуш ҳақида сўрадим, у: «Қиличнинг қабзаси (дастаси) кумушдан эди», деди. Абу Исо айтди: Бу бобда Анасдан ҳам (ривоят) бор. Бу ҳадис ғарибдир. Ҳуднинг бобосининг исми Мазийда ал-Асарийдир.

107, 108ZaifЗаиф

حَدَّثَنَا محمد بن شجاع البغدادى ‏,‏ حَدَّثَنَا أبو عبيدة الحداد ‏,‏ عن عثمان بن سعد ‏,‏ عن ابن سيرين قال‏:‏ صنعت سيفي على سيف سمرة بن جندب‏:‏ وزعم سمرة أنه صنع سَيْفِه على سيف رَسُولِ اللهِصلى الله عليه وسلم ‏,‏ وكان حنيفيا‏.‏ حدثنا عقبة بن مكرم البصري ‏,‏ قال‏:‏ حدثنا محمد بن بكر ‏,‏ عن عثمان بن سعد ‏,‏ بهذا الإسناد ‏,‏ نحوه‏.‏‏

Samura ibn Jundab (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Ibn Sirin aytdi: «Men oʻz qilichimni Samura ibn Jundabning qilichiga oʻxshatib yasadim. Samura esa oʻz qilichini Rasululloh ﷺning qilichlariga oʻxshatib yasaganini aytar edi — u (qilich) hanafiy (uslubida) edi». Abu Iso aytdi: Bu hadis gʻaribdir, biz uni faqat shu yoʻldangina bilamiz. Yahyo ibn Said al-Qatton kotib Usmon ibn Saʼd haqida (tanqid bilan) gapirgan va uni xotirasi (yomonligi) sababli zaif sanagan.Самура ибн Жундаб (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Ибн Сирин айтди: «Мен ўз қиличимни Самура ибн Жундабнинг қиличига ўхшатиб ясадим. Самура эса ўз қиличини Расулуллоҳ ﷺнинг қиличларига ўхшатиб ясаганини айтар эди — у (қилич) ҳанафий (услубида) эди». Абу Исо айтди: Бу ҳадис ғарибдир, биз уни фақат шу йўлдангина биламиз. Яҳё ибн Саид ал-Қаттон котиб Усмон ибн Саъд ҳақида (танқид билан) гапирган ва уни хотираси (ёмонлиги) сабабли заиф санаган.