حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ وَكِيعٍ، قَالَ: حَدَّثَنَا زَيْدُ بْنُ الْحُبَابِ، عَنْ عَبْدِ اللهِ بْنِ الْمَؤَمَّلِ، عَنِ ابْنِ أَبِي مُلَيْكَةَ، عَنْ عَائِشَةَ: أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم، قَالَ: نِعْمَ الإِدَامُ الْخَلُّ.
Oisha (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ Zubayrning uyida bir chiroq koʻrdilar va: «Ey Oisha, men Asmoni faqat tugʻib boʻlibdi deb oʻylayapman. Uni men ism qoʻymagunimcha, siz ism qoʻymanglar», dedilar. Soʻng uni Abdulloh deb nomladilar va oʻz qoʻllari bilan bir dona xurmoni chaynab ogʻziga surtdilar (tahnik qildilar). Bu hadis hasan gʻaribdir.Оиша (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ Зубайрнинг уйида бир чироқ кўрдилар ва: «Эй Оиша, мен Асмони фақат туғиб бўлибди деб ўйлаяпман. Уни мен исм қўймагунимча, сиз исм қўйманглар», дедилар. Сўнг уни Абдуллоҳ деб номладилар ва ўз қўллари билан бир дона хурмони чайнаб оғзига суртдилар (таҳник қилдилар). Бу ҳадис ҳасан ғарибдир.