حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مُوسَى الأَنْصَارِيُّ، قَالَ: حَدَّثَنَا مَعْنٌ، قَالَ: حَدَّثَنَا مَالِكٌ، عَنْ أَبِي النَّضْرِ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ عَائِشَةَ: أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُصَلِّي جَالِسًا، فَيَقْرَأُ وَهُوَ جَالِسٌ، فَإِذَا بَقِيَ مِنْ قِرَاءَتِهِ قَدْرُ مَا يَكُونُ ثَلاثِينَ أَوْ أَرْبَعِينَ آيَةً، قَامَ فَقَرَأَ وَهُوَ قَائِمٌ، ثُمَّ رَكَعَ وَسَجَدَ، ثُمَّ صَنَعَ فِي الرَّكْعَةِ الثَّانِيَةِ مِثْلَ ذَلِكَ.
Oisha (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadiki, Paygʻambar ﷺ oʻtirgan holda namoz oʻqir, oʻtirgan holda qiroat qilardilar. Qiroatlaridan oʻttiz yoki qirq oyatcha qolganda turib, tik turgan holda qiroat qilardilar, soʻng rukuʼ va sajda qilardilar, soʻng ikkinchi rakaatda ham shunday qilardilar. Abu Iso aytdi: Bu hadis hasan sahih hadisdir.Оиша (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинадики, Пайғамбар ﷺ ўтирган ҳолда намоз ўқир, ўтирган ҳолда қироат қилардилар. Қироатларидан ўттиз ёки қирқ оятча қолганда туриб, тик турган ҳолда қироат қилардилар, сўнг рукуъ ва сажда қилардилар, сўнг иккинчи ракаатда ҳам шундай қилардилар. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасан саҳиҳ ҳадисдир.