حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ هَارُونَ، أَخْبَرَنَا حُمَيْدٌ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ سَأَلَهُ رَجُلٌ عَنْ وَقْتِ صَلَاةِ الصُّبْحِ، فَأَمَرَ بِلَالًا فَأَذَّنَ حِينَ طَلَعَ الْفَجْرُ، ثُمَّ أَقَامَ فَصَلَّى، فَلَمَّا كَانَ مِنَ الْغَدِ أَخَّرَ حَتَّى أَسْفَرَ، ثُمَّ أَمَرَهُ أَنْ يُقِيمَ فَصَلَّى، ثُمَّ دَعَا الرَّجُلَ، فَقَالَ: «مَا بَيْنَ هَذَا وَهَذَا وَقْتٌ».
Anas (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Bir kishi Nabiy ﷺdan bomdod namozining vaqti haqida soʻradi. Shunda u zot Bilolga buyurdilar, u tong otganda azon aytdi, soʻng iqoma aytdi va (u zot) namoz oʻqidilar. Ertasi kuni (osmon) ravshanlashgunicha kechiktirdilar, soʻng unga iqoma aytishni buyurdilar va namoz oʻqidilar. Keyin oʻsha kishini chaqirib: «Mana shu bilan mana shuning orasi vaqtdir», dedilar.Анас (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Бир киши Набий ﷺдан бомдод намозининг вақти ҳақида сўради. Шунда у зот Билолга буюрдилар, у тонг отганда азон айтди, сўнг иқома айтди ва (у зот) намоз ўқидилар. Эртаси куни (осмон) равшанлашгунича кечиктирдилар, сўнг унга иқома айтишни буюрдилар ва намоз ўқидилар. Кейин ўша кишини чақириб: «Мана шу билан мана шунинг ораси вақтдир», дедилар.