Sulosiyot · HadisСулосиёт · Ҳадис268
حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَسْعَدَ بْنِ زُرَارَةَ ابْنِ أَخِي عَمْرَةَ سَمِعْتُهُ مِنْهُ قَبْلَ أَنْ يَجِيءَ الزُّهْرِيُّ عَنِ امْرَأَةٍ مِنَ الْأَنْصَارِ قَالَتْ: «كَانَ تَنُّورُنَا وَتَنُّورُ النَّبِيِّ ﷺ وَاحِدًا، فَمَا حَفِظْتُ ق إِلَّا مِنْهُ كَانَ يَقْرَؤُهَا
Ansorlardan boʻlgan bir ayol aytdi: «Bizning tandirimiz bilan Paygʻambar ﷺning tandirlari bitta edi. Men Qof (surasi)ni faqat u zotdan yodladim — u zot uni oʻqir edilar».Ансорлардан бўлган бир аёл айтди: «Бизнинг тандиримиз билан Пайғамбар ﷺнинг тандирлари битта эди. Мен Қоф (сураси)ни фақат у зотдан ёдладим — у зот уни ўқир эдилар».