حَدَّثَنَا زِيَادُ بْنُ أَيُّوبَ الْبَغْدَادِيُّ، أَخْبَرَنَا عَبَّادُ بْنُ الْعَوَّامِ، قَالَ أَخْبَرَنِي سُفْيَانُ بْنُ حُسَيْنٍ، عَنْ يُونُسَ بْنِ عُبَيْدٍ، عَنْ عَطَاءٍ، عَنْ جَابِرٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَهَى عَنِ الْمُحَاقَلَةِ وَالْمُزَابَنَةِ وَالْمُخَابَرَةِ وَالثُّنْيَا إِلاَّ أَنْ تُعْلَمَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ مِنْ حَدِيثِ يُونُسَ بْنِ عُبَيْدٍ عَنْ عَطَاءٍ عَنْ جَابِرٍ .
Jobir (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, Rasululloh ﷺ muhoqala, muzobana, muxobara va sunyo (savdoda noaniq istisno qilish)dan — agar (istisno qilingan narsa) maʼlum boʻlmasa — qaytardilar. Abu Iso aytdi: Bu hadis Yunus ibn Ubaydning Atodan, u Jobirdan (qilgan rivoyati) sifatida bu yoʻldan hasan sahih gʻaribdir.Жобир (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, Расулуллоҳ ﷺ муҳоқала, музобана, мухобара ва сунё (савдода ноаниқ истисно қилиш)дан — агар (истисно қилинган нарса) маълум бўлмаса — қайтардилар. Абу Исо айтди: Бу ҳадис Юнус ибн Убайднинг Атодан, у Жобирдан (қилган ривояти) сифатида бу йўлдан ҳасан саҳиҳ ғарибдир.