حَدَّثَنَا نَصْرُ بْنُ عَلِيٍّ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَهَّابِ الثَّقَفِيُّ، حَدَّثَنَا أَيُّوبُ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ سِيرِينَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِذَا اقْتَرَبَ الزَّمَانُ لَمْ تَكَدْ رُؤْيَا الْمُؤْمِنِ تَكْذِبُ وَأَصْدَقُهُمْ رُؤْيَا أَصْدَقُهُمْ حَدِيثًا وَرُؤْيَا الْمُسْلِمِ جُزْءٌ مِنْ سِتَّةٍ وَأَرْبَعِينَ جُزْءًا مِنَ النُّبُوَّةِ وَالرُّؤْيَا ثَلاَثٌ فَالرُّؤْيَا الصَّالِحَةُ بُشْرَى مِنَ اللَّهِ وَالرُّؤْيَا مِنْ تَحْزِينِ الشَّيْطَانِ وَالرُّؤْيَا مِمَّا يُحَدِّثُ بِهَا الرَّجُلُ نَفْسَهُ فَإِذَا رَأَى أَحَدُكُمْ مَا يَكْرَهُ فَلْيَقُمْ وَلْيَتْفُلْ وَلاَ يُحَدِّثْ بِهَا النَّاسَ قَالَ وَأُحِبُّ الْقَيْدَ فِي النَّوْمِ وَأَكْرَهُ الْغُلَّ الْقَيْدُ ثَبَاتٌ فِي الدِّينِ " . قَالَ وَهَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Zamon yaqinlashganda moʻminning tushi deyarli yolgʻon chiqmaydi. Ularning tushi eng rost boʻlgani — gapi eng rost boʻlganidir. Musulmonning tushi paygʻambarlikning qirq oltidan bir boʻlagidir. Tush uch xil boʻladi: solih tush — Allohdan boshorat, tush — shayton tomonidan gʻam solish, va tush — kishining oʻz koʻngliga kelgan narsasidir. Biringiz oʻzi yomon koʻradigan (tush) koʻrsa, oʻrnidan turib (chap tomoniga) tuflasin va uni odamlarga aytmasin», dedilar. (Rasululloh ﷺ): «Men uyquda kishanni yaxshi koʻraman, boʻyinturuqni esa yomon koʻraman. Kishan — dinda sobitlikdir», dedilar. Abu Iso aytdi: Bu hadis hasan sahihdir.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Замон яқинлашганда мўминнинг туши деярли ёлғон чиқмайди. Уларнинг туши энг рост бўлгани — гапи энг рост бўлганидир. Мусулмоннинг туши пайғамбарликнинг қирқ олтидан бир бўлагидир. Туш уч хил бўлади: солиҳ туш — Аллоҳдан бошорат, туш — шайтон томонидан ғам солиш, ва туш — кишининг ўз кўнглига келган нарсасидир. Бирингиз ўзи ёмон кўрадиган (туш) кўрса, ўрнидан туриб (чап томонига) туфласин ва уни одамларга айтмасин», дедилар. (Расулуллоҳ ﷺ): «Мен уйқуда кишанни яхши кўраман, бўйинтуруқни эса ёмон кўраман. Кишан — динда собитликдир», дедилар. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.