حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، أَخْبَرَنَا عَاصِمُ بْنُ يُوسُفَ، حَدَّثَنَا قُطْبَةُ بْنُ عَبْدِ الْعَزِيزِ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ شِمْرِ بْنِ عَطِيَّةَ، عَنْ شَهْرِ بْنِ حَوْشَبٍ، عَنْ أُمِّ الدَّرْدَاءِ، عَنْ أَبِي الدَّرْدَاءِ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " يُلْقَى عَلَى أَهْلِ النَّارِ الْجُوعُ فَيَعْدِلُ مَا هُمْ فِيهِ مِنَ الْعَذَابِ فَيَسْتَغِيثُونَ فَيُغَاثُونَ بِطَعَامٍ مِنْ ضَرِيعٍ لاَ يُسْمِنُ وَلاَ يُغْنِي مِنْ جُوعٍ فَيَسْتَغِيثُونَ بِالطَّعَامِ فَيُغَاثُونَ بِطَعَامٍ ذِي غُصَّةٍ فَيَذْكُرُونَ أَنَّهُمْ كَانُوا يُجِيزُونَ الْغُصَصَ فِي الدُّنْيَا بِالشَّرَابِ فَيَسْتَغِيثُونَ بِالشَّرَابِ فَيُرْفَعُ إِلَيْهِمُ الْحَمِيمُ بِكَلاَلِيبِ الْحَدِيدِ فَإِذَا دَنَتْ مِنْ وُجُوهِهِمْ شَوَتْ وُجُوهَهُمْ فَإِذَا دَخَلَتْ بُطُونَهُمْ قَطَّعَتْ مَا فِي بُطُونِهِمْ فَيَقُولُونَ ادْعُوا خَزَنَةَ جَهَنَّمَ فَيَقُولُونَ أَلَمْ تَكُ تَأْتِيكُمْ رُسُلُكُمْ بِالْبَيِّنَاتِ قَالُوا بَلَى . قَالُوا فَادْعُوا وَمَا دُعَاءُ الْكَافِرِينَ إِلاَّ فِي ضَلاَلٍ . قَالَ فَيَقُولُونَ ادْعُوا مَالِكًا فَيَقُولُونَ: (يَا مَالِكُ لِيَقْضِ عَلَيْنَا رَبُّكَ ) قَالَ فَيُجِيبُهُمْ: (إِنَّكُمْ مَاكِثُونَ ) " . قَالَ الأَعْمَشُ نُبِّئْتُ أَنَّ بَيْنَ دُعَائِهِمْ وَبَيْنَ إِجَابَةِ مَالِكٍ إِيَّاهُمْ أَلْفَ عَامٍ . قَالَ " فَيَقُولُونَ ادْعُوا رَبَّكُمْ فَلاَ أَحَدَ خَيْرٌ مِنْ رَبِّكُمْ فَيَقُولُونَ: (رَبَّنَا غَلَبَتْ عَلَيْنَا شِقْوَتُنَا وَكُنَّا قَوْمًا ضَالِّينَ * رَبَّنَا أَخْرِجْنَا مِنْهَا فَإِنْ عُدْنَا فَإِنَّا ظَالِمُونَ ) قَالَ فَيُجِيبُهُمْ: (اخْسَؤُوا فِيهَا وَلاَ تُكَلِّمُونِ ) قَالَ فَعِنْدَ ذَلِكَ يَئِسُوا مِنْ كُلِّ خَيْرٍ وَعِنْدَ ذَلِكَ يَأْخُذُونَ فِي الزَّفِيرِ وَالْحَسْرَةِ وَالْوَيْلِ " . قَالَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ وَالنَّاسُ لاَ يَرْفَعُونَ هَذَا الْحَدِيثَ . قَالَ أَبُو عِيسَى إِنَّمَا نَعْرِفُ هَذَا الْحَدِيثَ عَنِ الأَعْمَشِ عَنْ شِمْرِ بْنِ عَطِيَّةَ عَنْ شَهْرِ بْنِ حَوْشَبٍ عَنْ أُمِّ الدَّرْدَاءِ عَنْ أَبِي الدَّرْدَاءِ قَوْلَهُ وَلَيْسَ بِمَرْفُوعٍ . وَقُطْبَةُ بْنُ عَبْدِ الْعَزِيزِ هُوَ ثِقَةٌ عِنْدَ أَهْلِ الْحَدِيثِ .
Abu Dardo (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Doʻzax ahliga shunday ochlik soladiladiki, u oʻzlari boshidan kechirayotgan azobga teng keladi. Shunda ular najot soʻraydilar va ularga ‹zariʼ›dan boʻlgan, na semirtiradigan va na ochlikdan asqotadigan taom beriladi. Soʻng ular yana taom soʻrab madad istaydilar va ularga (tomoqqa) tiqilib qoladigan taom beriladi. Shunda ular dunyoda tiqilishlarni ichimlik bilan oʻtkazib yuborar ekanliklarini eslaydilar va ichimlik soʻrab madad istaydilar. Bas, ularga temir ilmoqlar bilan qaynoq suv koʻtarib keltiriladi. U yuzlariga yaqinlashganda yuzlarini kuydiradi, qorinlariga kirganda qorinlaridagi narsalarni parcha-parcha qiladi. Shunda ular: ‹Jahannam qorovullarini chaqiringlar›, deydilar. Ular (qorovullar): {Sizlarga paygʻambarlaringiz ochiq-oydin hujjatlar bilan kelmaganmidilar?} deydilar. Ular: ‹Ha (kelganlar)›, deydilar. Ular (qorovullar): {Bas, oʻzlaringiz chaqiraveringlar! Kofirlarning duosi faqat behuda ketishidadir} deydilar. Soʻng ular: ‹Molikni chaqiringlar›, deydilar va: {Ey Molik! Robbing bizning (jonimizni) olib qoʻyaqolsin} (Zuxruf 77) deydilar. U zot: ‹U esa ularga: {Albatta sizlar (shu yerda) qoluvchilarsiz} (Zuxruf 77) deb javob beradi›, dedilar». Aʼmash aytdi: Menga xabar berildiki, ularning duolari bilan Molikning ularga javob berishi orasida ming yil (vaqt oʻtar) ekan. (Rasululloh ﷺ): «Soʻng ular: ‹Robbingizni chaqiringlar, Robbingizdan koʻra yaxshiroq biror kishi yoʻq›, deydilar va: {Ey Robbimiz, badbaxtligimiz bizdan gʻolib keldi va biz adashgan qavm boʻldik. Ey Robbimiz, bizni undan chiqargin. Agar (gunohga) qaytsak, biz haqiqatan zolimlarmiz} (Muʼminun 106-107) deydilar. U zot: ‹U ularga: {Unda joʻnab yoʻqolinglar va Menga gapirmanglar!} (Muʼminun 108) deb javob beradi›, dedilar. (Rasululloh ﷺ): ‹Ana oʻshanda ular har qanday yaxshilikdan umidlarini uzadilar va oʻshanda nola, hasrat va voy-voylashga tushadilar›, dedilar». Abdulloh ibn Abdurahmon aytdi: Odamlar bu hadisni marfuʼ qilmaydilar. Abu Iso aytdi: Biz bu hadisni faqat Aʼmashdan, u Shimr ibn Atiyyadan, u Shahr ibn Havshabdan, u Ummu Dardodan, u Abu Dardodan uning oʻz soʻzi sifatida bilamiz, u marfuʼ emas. Qutba ibn Abdulaziz esa hadis ahli nazdida ishonchli (siqa)dir.Абу Дардо (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Дўзах аҳлига шундай очлик соладиладики, у ўзлари бошидан кечираётган азобга тенг келади. Шунда улар нажот сўрайдилар ва уларга ‹зариъ›дан бўлган, на семиртирадиган ва на очликдан асқотадиган таом берилади. Сўнг улар яна таом сўраб мадад истайдилар ва уларга (томоққа) тиқилиб қоладиган таом берилади. Шунда улар дунёда тиқилишларни ичимлик билан ўтказиб юборар эканликларини эслайдилар ва ичимлик сўраб мадад истайдилар. Бас, уларга темир илмоқлар билан қайноқ сув кўтариб келтирилади. У юзларига яқинлашганда юзларини куйдиради, қоринларига кирганда қоринларидаги нарсаларни парча-парча қилади. Шунда улар: ‹Жаҳаннам қоровулларини чақиринглар›, дейдилар. Улар (қоровуллар): {Сизларга пайғамбарларингиз очиқ-ойдин ҳужжатлар билан келмаганмидилар?} дейдилар. Улар: ‹Ҳа (келганлар)›, дейдилар. Улар (қоровуллар): {Бас, ўзларингиз чақираверинглар! Кофирларнинг дуоси фақат беҳуда кетишидадир} дейдилар. Сўнг улар: ‹Моликни чақиринглар›, дейдилар ва: {Эй Молик! Роббинг бизнинг (жонимизни) олиб қўяқолсин} (Зухруф 77) дейдилар. У зот: ‹У эса уларга: {Албатта сизлар (шу ерда) қолувчиларсиз} (Зухруф 77) деб жавоб беради›, дедилар». Аъмаш айтди: Менга хабар берилдики, уларнинг дуолари билан Моликнинг уларга жавоб бериши орасида минг йил (вақт ўтар) экан. (Расулуллоҳ ﷺ): «Сўнг улар: ‹Роббингизни чақиринглар, Роббингиздан кўра яхшироқ бирор киши йўқ›, дейдилар ва: {Эй Роббимиз, бадбахтлигимиз биздан ғолиб келди ва биз адашган қавм бўлдик. Эй Роббимиз, бизни ундан чиқаргин. Агар (гуноҳга) қайтсак, биз ҳақиқатан золимлармиз} (Муъминун 106-107) дейдилар. У зот: ‹У уларга: {Унда жўнаб йўқолинглар ва Менга гапирманглар!} (Муъминун 108) деб жавоб беради›, дедилар. (Расулуллоҳ ﷺ): ‹Ана ўшанда улар ҳар қандай яхшиликдан умидларини узадилар ва ўшанда нола, ҳасрат ва вой-войлашга тушадилар›, дедилар». Абдуллоҳ ибн Абдураҳмон айтди: Одамлар бу ҳадисни марфуъ қилмайдилар. Абу Исо айтди: Биз бу ҳадисни фақат Аъмашдан, у Шимр ибн Атийядан, у Шаҳр ибн Ҳавшабдан, у Умму Дардодан, у Абу Дардодан унинг ўз сўзи сифатида биламиз, у марфуъ эмас. Қутба ибн Абдулазиз эса ҳадис аҳли наздида ишончли (сиқа)дир.