حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا عُمَرُ بْنُ يُونُسَ الْيَمَامِيُّ، حَدَّثَنَا عِكْرِمَةُ بْنُ عَمَّارٍ، حَدَّثَنَا أَبُو زُمَيْلٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبَّاسٍ، حَدَّثَنَا عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ، قَالَ نَظَرَ نَبِيُّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِلَى الْمُشْرِكِينَ وَهُمْ أَلْفٌ وَأَصْحَابُهُ ثَلاَثُمِائَةٍ وَبِضْعَةَ عَشَرَ رَجُلاً فَاسْتَقْبَلَ نَبِيُّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الْقِبْلَةَ ثُمَّ مَدَّ يَدَيْهِ وَجَعَلَ يَهْتِفُ بِرَبِّهِ " اللَّهُمَّ أَنْجِزْ لِي مَا وَعَدْتَنِي اللَّهُمَّ آتِنِي مَا وَعَدْتَنِي اللَّهُمَّ إِنْ تُهْلِكْ هَذِهِ الْعِصَابَةَ مِنْ أَهْلِ الإِسْلاَمِ لاَ تُعْبَدُ فِي الأَرْضِ " . فَمَا زَالَ يَهْتِفُ بِرَبِّهِ مَادًّا يَدَيْهِ مُسْتَقْبِلَ الْقِبْلَةِ حَتَّى سَقَطَ رِدَاؤُهُ مِنْ مَنْكِبَيْهِ فَأَتَاهُ أَبُو بَكْرٍ فَأَخَذَ رِدَاءَهُ فَأَلْقَاهُ عَلَى مَنْكِبَيْهِ ثُمَّ الْتَزَمَهُ مِنْ وَرَائِهِ فَقَالَ يَا نَبِيَّ اللَّهِ كَفَاكَ مُنَاشَدَتُكَ رَبَّكَ فَإِنَّهُ سَيُنْجِزُ لَكَ مَا وَعَدَكَ فَأَنْزَلَ اللَّهُ : (إِذْ تَسْتَغِيثُونَ رَبَّكُمْ فَاسْتَجَابَ لَكُمْ أَنِّي مُمِدُّكُمْ بِأَلْفٍ مِنَ الْمَلاَئِكَةِ مُرْدِفِينَ ) فَأَمَدَّهُمُ اللَّهُ بِالْمَلاَئِكَةِ . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ مِنْ حَدِيثِ عُمَرَ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ عِكْرِمَةَ بْنِ عَمَّارٍ عَنْ أَبِي زُمَيْلٍ وَأَبُو زُمَيْلٍ اسْمُهُ سِمَاكٌ الْحَنَفِيُّ وَإِنَّمَا كَانَ هَذَا يَوْمَ بَدْرٍ .
Umar ibn al-Xattob (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: U aytdi: Allohning Nabiysi ﷺ mushriklarga qaradilar — ular ming kishi edi, u zotning sahobalari esa uch yuz oʻn nechta kishi edi. Shunda Allohning Nabiysi ﷺ qiblaga yuzlanib, soʻng ikki qoʻllarini koʻtardilar va Robbiga: «Allohim, menga vaʼda qilganingni ato et. Allohim, menga vaʼda qilganingni keltir. Allohim, agar islom ahlidan boʻlgan bu jamoani halok qilsang, yer yuzida (Senga) ibodat qilinmaydi», deb nido qila boshladilar. U zot qiblaga yuzlangan holda ikki qoʻllarini choʻzib Robbiga nido qilaverdilar, hatto ridolari yelkalaridan tushib ketdi. Shunda Abu Bakr kelib, ridolarini oldi va yelkalariga qaytarib qoʻydi, soʻng orqasidan u zotni quchoqlab: «Ey Allohning Nabiysi, Robbingga qilgan munojotingiz sizga kifoya. Albatta U sizga vaʼda qilganini ato etadi», dedi. Shunda Alloh: {Eslangiz, Robbingizdan madad soʻraganingizda, U: ‹Albatta, Men sizlarga ketma-ket (keladigan) ming farishta bilan madad beruvchiman›, deb (duoyingizni) ijobat qilgan edi} (Anfol 9) (oyatini) nozil qildi. Bas, Alloh ularga farishtalar bilan madad berdi. (Abu Iso) aytdi: Bu hadis hasan sahih gʻaribdir. Biz uni Umarning hadisi sifatida faqat Ikrima ibn Ammorning Abu Zumayldan (qilgan) rivoyatidangina bilamiz. Abu Zumaylning ismi Simok al-Hanafiydir. Bu (voqea) Badr kuni boʻlgan edi.Умар ибн ал-Хаттоб (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: У айтди: Аллоҳнинг Набийси ﷺ мушрикларга қарадилар — улар минг киши эди, у зотнинг саҳобалари эса уч юз ўн нечта киши эди. Шунда Аллоҳнинг Набийси ﷺ қиблага юзланиб, сўнг икки қўлларини кўтардилар ва Роббига: «Аллоҳим, менга ваъда қилганингни ато эт. Аллоҳим, менга ваъда қилганингни келтир. Аллоҳим, агар ислом аҳлидан бўлган бу жамоани ҳалок қилсанг, ер юзида (Сенга) ибодат қилинмайди», деб нидо қила бошладилар. У зот қиблага юзланган ҳолда икки қўлларини чўзиб Роббига нидо қилавердилар, ҳатто ридолари елкаларидан тушиб кетди. Шунда Абу Бакр келиб, ридоларини олди ва елкаларига қайтариб қўйди, сўнг орқасидан у зотни қучоқлаб: «Эй Аллоҳнинг Набийси, Роббингга қилган муножотингиз сизга кифоя. Албатта У сизга ваъда қилганини ато этади», деди. Шунда Аллоҳ: {Эслангиз, Роббингиздан мадад сўраганингизда, У: ‹Албатта, Мен сизларга кетма-кет (келадиган) минг фаришта билан мадад берувчиман›, деб (дуойингизни) ижобат қилган эди} (Анфол 9) (оятини) нозил қилди. Бас, Аллоҳ уларга фаришталар билан мадад берди. (Абу Исо) айтди: Бу ҳадис ҳасан саҳиҳ ғарибдир. Биз уни Умарнинг ҳадиси сифатида фақат Икрима ибн Амморнинг Абу Зумайлдан (қилган) ривоятидангина биламиз. Абу Зумайлнинг исми Симок ал-Ҳанафийдир. Бу (воқеа) Бадр куни бўлган эди.