حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مُوسَى الْفَزَارِيُّ، حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ خُثَيْمٍ، عَنْ حَنْظَلَةَ، عَنْ سَالِمٍ، أَنَّ ابْنَ عُمَرَ، كَانَ يَقُولُ لِلرَّجُلِ إِذَا أَرَادَ سَفَرًا ادْنُ مِنِّي أُوَدِّعْكَ كَمَا كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُوَدِّعُنَا . فَيَقُولُ " أَسْتَوْدِعُ اللَّهَ دِينَكَ وَأَمَانَتَكَ وَخَوَاتِيمَ عَمَلِكَ " . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ مِنْ حَدِيثِ سَالِمِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ .
Solim (rahimahulloh)dan rivoyat qilinadiki, Ibn Umar (roziyallohu anhumo) safar qilmoqchi boʻlgan kishiga: «Menga yaqinlash, Rasululloh ﷺ biz bilan xayrlashganlaridek men ham sen bilan xayrlashay», der va soʻng: «Astavdiullaha dinaka va amanataka va xavotima amalika (dining, omonating va amalingning yakunlarini Allohga topshiraman)», der edi. (Abu Iso) aytdi: Bu hadis bu yoʻldan, Solim ibn Abdullohning hadisidan hasan sahih gʻaribdir.Солим (раҳимаҳуллоҳ)дан ривоят қилинадики, Ибн Умар (розияллоҳу анҳумо) сафар қилмоқчи бўлган кишига: «Менга яқинлаш, Расулуллоҳ ﷺ биз билан хайрлашганларидек мен ҳам сен билан хайрлашай», дер ва сўнг: «Аставдиуллаҳа динака ва аманатака ва хавотима амалика (дининг, омонатинг ва амалингнинг якунларини Аллоҳга топшираман)», дер эди. (Абу Исо) айтди: Бу ҳадис бу йўлдан, Солим ибн Абдуллоҳнинг ҳадисидан ҳасан саҳиҳ ғарибдир.