HadislarҲадисларPaygʻambarlar vorislariПайғамбарлар ворислари
Jomeʼ at-Termiziy · HadisЖомеъ ат-Термизий · Ҳадис3534Bob 98:Боб 98: Tavba va istigʻforning fazli hamda Allohning bandalariga rahmati haqidaТавба ва истиғфорнинг фазли ҳамда Аллоҳнинг бандаларига раҳмати ҳақидаباب

حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنِ الْجُلاَحِ أَبِي كَثِيرٍ، عَنْ أَبِي عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْحُبُلِيِّ، عَنْ عُمَارَةَ بْنِ شَبِيبٍ السَّبَئِيِّ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ مَنْ قَالَ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ لَهُ الْمُلْكُ وَلَهُ الْحَمْدُ يُحْيِي وَيُمِيتُ وَهُوَ عَلَى كُلِّ شَيْءٍ قَدِيرٌ ‏.‏ عَشْرَ مَرَّاتٍ عَلَى إِثْرِ الْمَغْرِبِ بَعَثَ اللَّهُ لَهُ مَسْلَحَةً يَحْفَظُونَهُ مِنَ الشَّيْطَانِ حَتَّى يُصْبِحَ وَكَتَبَ اللَّهُ لَهُ بِهَا عَشْرَ حَسَنَاتٍ مُوجِبَاتٍ وَمَحَا عَنْهُ عَشْرَ سَيِّئَاتٍ مُوبِقَاتٍ وَكَانَتْ لَهُ بِعَدْلِ عَشْرِ رِقَابٍ مُؤْمِنَاتٍ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ لَيْثِ بْنِ سَعْدٍ ‏.‏ وَلاَ نَعْرِفُ لِعُمَارَةَ بْنِ شَبِيبٍ سَمَاعًا عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم ‏.‏

Umora ibn Shabib as-Sabaiy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, Rasululloh ﷺ: «Kim shom (namozi)dan keyin oʻn marta: ‹La ilaha illalloh, vahdahu lo sharika lah, lahul-mulku va lahul-hamdu, yuhyi va yumitu, va huva alo kulli shayin qodir (Yolgʻiz Allohdan oʻzga iloh yoʻq, Uning sherigi yoʻq, mulk Uniki, hamd Uniki, U tiriltiradi va oʻldiradi, U har bir narsaga qodirdir)›, desa, Alloh unga tonggacha uni shaytondan saqlaydigan posbonlar (farishtalar) yuboradi, Alloh unga shu (kalima) tufayli (jannatni) vojib qiladigan oʻnta savob yozadi va undan (doʻzaxga) tushiruvchi oʻnta gunohni oʻchiradi, hamda u uchun oʻnta moʻmin qul (ozod qilish)ga teng (savob) boʻladi», dedilar. Abu Iso aytdi: Bu hadis hasan gʻaribdir. Biz uni faqat Lays ibn Saʼdning hadisidangina bilamiz. Biz Umora ibn Shabibning Nabiy ﷺdan eshitganini bilmaymiz.Умора ибн Шабиб ас-Сабаий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, Расулуллоҳ ﷺ: «Ким шом (намози)дан кейин ўн марта: ‹Ла илаҳа иллаллоҳ, ваҳдаҳу ло шарика лаҳ, лаҳул-мулку ва лаҳул-ҳамду, юҳйи ва юмиту, ва ҳува ало кулли шайин қодир (Ёлғиз Аллоҳдан ўзга илоҳ йўқ, Унинг шериги йўқ, мулк Уники, ҳамд Уники, У тирилтиради ва ўлдиради, У ҳар бир нарсага қодирдир)›, деса, Аллоҳ унга тонггача уни шайтондан сақлайдиган посбонлар (фаришталар) юборади, Аллоҳ унга шу (калима) туфайли (жаннатни) вожиб қиладиган ўнта савоб ёзади ва ундан (дўзахга) туширувчи ўнта гуноҳни ўчиради, ҳамда у учун ўнта мўмин қул (озод қилиш)га тенг (савоб) бўлади», дедилар. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасан ғарибдир. Биз уни фақат Лайс ибн Саъднинг ҳадисидангина биламиз. Биз Умора ибн Шабибнинг Набий ﷺдан эшитганини билмаймиз.

Darajasi:Даражаси: HasanҲасан