حَدَّثَنَا أَبُو عَمَّارٍ الْحُسَيْنُ بْنُ حُرَيْثٍ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنْ دَاوُدَ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنْ جَرِيرٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِنَحْوِهِ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ دَاوُدَ عَنِ الشَّعْبِيِّ، أَصَحُّ مِنْ حَدِيثِ مُجَالِدٍ . وَقَدْ ضَعَّفَ مُجَالِدًا بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ وَهُوَ كَثِيرُ الْغَلَطِ .
Jarir (roziyallohu anhu)dan, Nabiy ﷺdan shunga oʻxshash (rivoyat) keltirildi. Abu Iso aytdi: Dovudning Shaʼbiydan (qilgan) hadisi Mujolidning hadisidan koʻproq sahihdir. Baʼzi ilm ahli Mujolidni zaif sanagan, u koʻp xato qiluvchi (rovi) edi.Жарир (розияллоҳу анҳу)дан, Набий ﷺдан шунга ўхшаш (ривоят) келтирилди. Абу Исо айтди: Довуднинг Шаъбийдан (қилган) ҳадиси Мужолиднинг ҳадисидан кўпроқ саҳиҳдир. Баъзи илм аҳли Мужолидни заиф санаган, у кўп хато қилувчи (рови) эди.