حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالَ أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ مُسْهِرٍ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ إِسْحَاقَ، عَنِ النُّعْمَانِ بْنِ سَعْدٍ، عَنْ عَلِيٍّ، قَالَ سَأَلَهُ رَجُلٌ فَقَالَ أَىُّ شَهْرٍ تَأْمُرُنِي أَنْ أَصُومَ بَعْدَ شَهْرِ رَمَضَانَ قَالَ لَهُ مَا سَمِعْتُ أَحَدًا يَسْأَلُ عَنْ هَذَا إِلاَّ رَجُلاً سَمِعْتُهُ يَسْأَلُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَنَا قَاعِدٌ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَىُّ شَهْرٍ تَأْمُرُنِي أَنْ أَصُومَ بَعْدَ شَهْرِ رَمَضَانَ قَالَ " إِنْ كُنْتَ صَائِمًا بَعْدَ شَهْرِ رَمَضَانَ فَصُمِ الْمُحَرَّمَ فَإِنَّهُ شَهْرُ اللَّهِ فِيهِ يَوْمٌ تَابَ اللَّهُ فِيهِ عَلَى قَوْمٍ وَيَتُوبُ فِيهِ عَلَى قَوْمٍ آخَرِينَ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ .
Ali (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Bir kishi undan soʻrab: «Ramazon oyidan keyin qaysi oyda roʻza tutishimni buyurasiz?» dedi. U (Ali): «Men bu haqda hech kim soʻraganini eshitmaganman, faqat bir kishini — men oʻtirgan holimda Rasulullohdan ﷺ soʻrayotganini eshitganman. U: ‹Ey Allohning Rasuli, Ramazon oyidan keyin qaysi oyda roʻza tutishimni buyurasiz?› dedi. U zot: ‹Agar Ramazon oyidan keyin roʻza tutmoqchi boʻlsang, Muharramda roʻza tut, chunki u Allohning oyidir. Unda shunday bir kun borki, Alloh u kunda bir qavmning tavbasini qabul qilgan va yana boshqa bir qavmning tavbasini ham unda qabul qiladi›, dedilar», dedi. Abu Iso aytdi: Bu hadis hasan gʻaribdir.Али (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Бир киши ундан сўраб: «Рамазон ойидан кейин қайси ойда рўза тутишимни буюрасиз?» деди. У (Али): «Мен бу ҳақда ҳеч ким сўраганини эшитмаганман, фақат бир кишини — мен ўтирган ҳолимда Расулуллоҳдан ﷺ сўраётганини эшитганман. У: ‹Эй Аллоҳнинг Расули, Рамазон ойидан кейин қайси ойда рўза тутишимни буюрасиз?› деди. У зот: ‹Агар Рамазон ойидан кейин рўза тутмоқчи бўлсанг, Муҳаррамда рўза тут, чунки у Аллоҳнинг ойидир. Унда шундай бир кун борки, Аллоҳ у кунда бир қавмнинг тавбасини қабул қилган ва яна бошқа бир қавмнинг тавбасини ҳам унда қабул қилади›, дедилар», деди. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасан ғарибдир.