حَدَّثَنَا خَلاَّدُ بْنُ أَسْلَمَ الْبَغْدَادِيُّ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ مُحَمَّدٍ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ أَحْرَمَ بِالْحَجِّ وَالْعُمْرَةِ أَجْزَأَهُ طَوَافٌ وَاحِدٌ وَسَعْىٌ وَاحِدٌ عَنْهُمَا حَتَّى يَحِلَّ مِنْهُمَا جَمِيعًا " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ تَفَرَّدَ بِهِ الدَّرَاوَرْدِيُّ عَلَى ذَلِكَ اللَّفْظِ . وَقَدْ رَوَاهُ غَيْرُ وَاحِدٍ عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ وَلَمْ يَرْفَعُوهُ . وَهُوَ أَصَحُّ .
Ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Kim haj bilan umraga ehrom bogʻlasa, ikkalasidan birga ehromdan chiqquniga qadar ular uchun bir marta tavof va bir marta saʼy kifoya qiladi», dedilar. Abu Iso aytdi: Bu hadis hasan sahih gʻaribdir; bu lafz bilan uni faqat Darovardiy yolgʻiz rivoyat qilgan. Uni Ubaydulloh ibn Umardan bir necha kishi rivoyat qilib, marfuʼ qilishmagan. Va bu sahihroqdir.Ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Ким ҳаж билан умрага эҳром боғласа, иккаласидан бирга эҳромдан чиққунига қадар улар учун бир марта тавоф ва бир марта саъй кифоя қилади», дедилар. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасан саҳиҳ ғарибдир; бу лафз билан уни фақат Даровардий ёлғиз ривоят қилган. Уни Убайдуллоҳ ибн Умардан бир неча киши ривоят қилиб, марфуъ қилишмаган. Ва бу саҳиҳроқдир.