Abdulloh ibn Burayda
عبد الله بن بريدة
Tobi'iy · Muhaddis · Qozi
Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy)Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий)
Abdulloh ibn Burayda ibn al-Husayb — hofiz, imom, Marv shayxi va uning qozisi, Abu Sahl al-Aslamiy al-Marvaziy; Sulaymon ibn Buraydaning akasi. Ikkovi egizak boʻlib, oʻn beshinchi yili tugʻilganlar. Oʻzi aytadi: «Men Umar roziyallohu anhuning xalifaligidan uch kun oʻtganda tugʻildim; bizning bir qulimiz Umarning huzurida turgan otamga suyunchi keltirdi, u: “Sen ozodsan”, dedi. Ukam Sulaymon mendan keyin tugʻildi — ikkimiz egizak edik; boshqa bir gʻulom otamga kelib: “Sizga oʻgʻil tugʻildi”, dedi. Otam: “Falonchi sendan oʻzib ketdi”, dedi. U: “Bu boshqasi”, dedi. Shunda Umar: “Buni ham”, dedi — yaʼni ozod qil». U otasidan koʻp rivoyat qilgan; yana Imron ibn al-Husayn, Abdulloh ibn Mugʻaffal al-Muzaniy, Abu Muso, Oysha va Umm Salamadan rivoyat qilgan — bular «Sunan»larda bor. Termiziyda onasi orqali Umm Salamadan, shuningdek Abdulloh ibn Amr as-Sahmiy, Ibn Umar, Samura ibn Jundab, Abu Hurayra, Ibn Abbos, al-Mugʻiyra ibn Shuʼba, Muoviya va mursal tarzda Abdulloh ibn Masʼuddan rivoyatlari bor; yana Abul-Asvad ad-Diyliy, Bashir ibn Kaʼb, Humayd ibn Abdurrahmon al-Himyariy, Yahyo ibn Yaʼmar, Hanzala ibn Ali va bir toifadan rivoyat qilgan. U ilm idishlaridan edi. Undan ikki oʻgʻli Saxr va Sahl, Matar al-Varroq, Muhorib ibn Disor, Shaʼbiy, Qatoda, Saʼd ibn Ubayda, al-Mugʻiyra ibn Subayʼ, al-Valid ibn Saʼlaba at-Toiy, Abu Rabiʼa al-Iyodiy, Abu Hoshim ar-Rummoniy, Husayn ibn Voqid, Saʼid al-Jurayriy, Abdulmoʻmin ibn Xolid al-Hanafiy, Ato al-Xurosoniy, Ato ibn as-Soib, Kahmas ibn al-Hasan, Molik ibn Migʻval, mufassir Muqotil ibn Sulaymon va boshqa xaloyiq rivoyat qilgan. Abu Bakr al-Asram aytadi: Abu Abdullohdan (Ahmaddan) Burayda oʻgʻillari haqida soʻradim; u: «Sulaymonga kelsak, koʻnglimda undan hech narsa yoʻq; Abdullohga kelsak...» deb sukut qildi, soʻng: «Vakiʼ: “Ular Sulaymon ibn Buraydani Abdullohdan koʻra maqtovliroq sanardilar”, derdi», dedi. Abdulloh ibn Ahmad otasidan: «Husayn ibn Voqid undan rivoyat qilgan narsalar — naqadar munkar! Abul-Munib ham shunday», deb, «bu munkarlik oʻsha kishilar tomonidandir» deganini keltiradi. Ishoq al-Kavsaj Yahyo ibn Maʼindan: «Siqa», deb rivoyat qilgan; Abu Hotim va Ijliy ham shunday deganlar. Ibn Hibbon aytadi: Burayda oʻgʻillari Umar xalifaligining uchinchi yilida — oʻn beshinchi yili tugʻilganlar; Sulaymon ibn Burayda Marvda qozilik lavozimida turib bir yuz beshinchi yili vafot etdi, undan keyin ukasi u yerda qozi boʻlib, bir yuz oʻn beshinchi yili vafot etgunicha qozilikda qoldi — demak Abdullohning umri yuz yil boʻladi; ikkovi bir kunda vafot etgan degan kishi xato qilgan. Abdulmoʻmin ibn Xolid Ibn Buraydadan naql qiladi: «Kishiga uch narsani tark etmay, oʻzidan kuzatib turishi kerak: yurishni — muhtoj boʻlsa, uni topadi; yeyishni tark qilmasin — ichaklari torayib qoladi; jimoʼni tark qilmasin — quduq suvi olinmasa, suvi ketadi». Zahabiy: «Bu ishlarni meʼyorida qilsin; ayniqsa jimoʼni — qariganda uni tark etish avlodir», deb izoh beradi. Ahmad «Musnad»ida uning shunday deganini keltiradi: «Otam bilan Muoviya huzuriga kirdik, u bizni toʻshakka oʻtqazdi; keyin yeb-ichdik, Muoviya ichib, otamga uzatdi. Otam: “Rasululloh ﷺ uni harom qilgandan beri ichmadim”, dedi».Абдуллоҳ ибн Бурайда ибн ал-Ҳусайб — ҳофиз, имом, Марв шайхи ва унинг қозиси, Абу Саҳл ал-Асламий ал-Марвазий; Сулаймон ибн Бурайданинг акаси. Иккови эгизак бўлиб, ўн бешинчи йили туғилганлар. Ўзи айтади: «Мен Умар розияллоҳу анҳунинг халифалигидан уч кун ўтганда туғилдим; бизнинг бир қулимиз Умарнинг ҳузурида турган отамга суюнчи келтирди, у: “Сен озодсан”, деди. Укам Сулаймон мендан кейин туғилди — иккимиз эгизак эдик; бошқа бир ғулом отамга келиб: “Сизга ўғил туғилди”, деди. Отам: “Фалончи сендан ўзиб кетди”, деди. У: “Бу бошқаси”, деди. Шунда Умар: “Буни ҳам”, деди — яъни озод қил». У отасидан кўп ривоят қилган; яна Имрон ибн ал-Ҳусайн, Абдуллоҳ ибн Муғаффал ал-Музаний, Абу Мусо, Ойша ва Умм Саламадан ривоят қилган — булар «Сунан»ларда бор. Термизийда онаси орқали Умм Саламадан, шунингдек Абдуллоҳ ибн Амр ас-Саҳмий, Ибн Умар, Самура ибн Жундаб, Абу Ҳурайра, Ибн Аббос, ал-Муғийра ибн Шуъба, Муовия ва мурсал тарзда Абдуллоҳ ибн Масъуддан ривоятлари бор; яна Абул-Асвад ад-Дийлий, Башир ибн Каъб, Ҳумайд ибн Абдурраҳмон ал-Ҳимярий, Яҳё ибн Яъмар, Ҳанзала ибн Али ва бир тоифадан ривоят қилган. У илм идишларидан эди. Ундан икки ўғли Сахр ва Саҳл, Матар ал-Варроқ, Муҳориб ибн Дисор, Шаъбий, Қатода, Саъд ибн Убайда, ал-Муғийра ибн Субайъ, ал-Валид ибн Саълаба ат-Тоий, Абу Рабиъа ал-Иёдий, Абу Ҳошим ар-Руммоний, Ҳусайн ибн Воқид, Саъид ал-Журайрий, Абдулмўмин ибн Холид ал-Ҳанафий, Ато ал-Хуросоний, Ато ибн ас-Соиб, Каҳмас ибн ал-Ҳасан, Молик ибн Миғвал, муфассир Муқотил ибн Сулаймон ва бошқа халойиқ ривоят қилган. Абу Бакр ал-Асрам айтади: Абу Абдуллоҳдан (Аҳмаддан) Бурайда ўғиллари ҳақида сўрадим; у: «Сулаймонга келсак, кўнглимда ундан ҳеч нарса йўқ; Абдуллоҳга келсак...» деб сукут қилди, сўнг: «Вакиъ: “Улар Сулаймон ибн Бурайдани Абдуллоҳдан кўра мақтовлироқ санардилар”, дерди», деди. Абдуллоҳ ибн Аҳмад отасидан: «Ҳусайн ибн Воқид ундан ривоят қилган нарсалар — нақадар мункар! Абул-Муниб ҳам шундай», деб, «бу мункарлик ўша кишилар томонидандир» деганини келтиради. Исҳоқ ал-Кавсаж Яҳё ибн Маъиндан: «Сиқа», деб ривоят қилган; Абу Ҳотим ва Ижлий ҳам шундай деганлар. Ибн Ҳиббон айтади: Бурайда ўғиллари Умар халифалигининг учинчи йилида — ўн бешинчи йили туғилганлар; Сулаймон ибн Бурайда Марвда қозилик лавозимида туриб бир юз бешинчи йили вафот этди, ундан кейин укаси у ерда қози бўлиб, бир юз ўн бешинчи йили вафот этгунича қозиликда қолди — демак Абдуллоҳнинг умри юз йил бўлади; иккови бир кунда вафот этган деган киши хато қилган. Абдулмўмин ибн Холид Ибн Бурайдадан нақл қилади: «Кишига уч нарсани тарк этмай, ўзидан кузатиб туриши керак: юришни — муҳтож бўлса, уни топади; ейишни тарк қилмасин — ичаклари торайиб қолади; жимўни тарк қилмасин — қудуқ суви олинмаса, суви кетади». Заҳабий: «Бу ишларни меъёрида қилсин; айниқса жимўни — қариганда уни тарк этиш авлодир», деб изоҳ беради. Аҳмад «Муснад»ида унинг шундай деганини келтиради: «Отам билан Муовия ҳузурига кирдик, у бизни тўшакка ўтқазди; кейин еб-ичдик, Муовия ичиб, отамга узатди. Отам: “Расулуллоҳ ﷺ уни ҳаром қилгандан бери ичмадим”, деди».
Manba: Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy), j. 9, b. 50Манба: Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий), ж. 9, б. 50
al-Aʼlom (Xayruddin az-Zirikliy)ал-Аълом (Хайруддин аз-Зириклий)
Abu Sahl: qozi, hadis ahlidan. Asli Kufadan. Basrada yashagan, soʻng Marvda qozilik qilgan va vafotigacha shu vazifada sobit turgan.Абу Саҳл: қози, ҳадис аҳлидан. Асли Куфадан. Басрада яшаган, сўнг Марвда қозилик қилган ва вафотигача шу вазифада собит турган.
Manba: al-Aʼlom (Xayruddin az-Zirikliy), j. 4, b. 73Манба: ал-Аълом (Хайруддин аз-Зириклий), ж. 4, б. 73