Abdurrahmon ibn al-Asvad ibn Yazid an-Naxaiy
Tobeʼin
Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy)Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий)
Abdurrahmon ibn al-Asvad ibn Yazid ibn Qays, Abu Hafs an-Naxaiy al-Kufiy — faqih, imom oʻgʻli imom. U otasidan, amakisi Alqama ibn Qaysdan, Oisha raziyallohu anhodan, Ibn az-Zubayrdan va boshqalardan hadis soʻzladi hamda Umar kunlariga yetishdi. Undan al-Aʼmash, Ismoil ibn Abu Xolid, Muhammad ibn Ishoq, Hajjoj ibn Artot, Molik ibn Migʻval, Zubayd al-Yomiy, Abu Isroil al-Muloiy, Abu Bakr an-Nahshaliy, Abdurrahmon al-Masʼudiy va boshqalar rivoyat qildilar. Oʻzi hikoya qiladi: «Otam meni muʼminlarning onasi Oisha huzuriga yuborardi. Balogʻatga yetganimda uning oldiga bordim va parda ortidan: “Ey muʼminlarning onasi, gʻuslni nima vojib qiladi?” deb chaqirdim. U: “Buni qilib qoʻydingmi, ey nodon?! Ikki xatna joyi uchrashsa (gʻusl vojib boʻladi)”, dedi». Ibn Abu Xolid: «Ibrohim soʻraganidek soʻrashdan seni nima man qildi?» deganida, u: «Qurʼonni yolgʻizlanglar (unga boshqa narsa aralashtirmanglar), deyilardi», dedi. Zahabiy: «U tahajjud qiluvchi obidlardan edi», deb izohlaydi. Molik ibn Migʻval bir kishidan rivoyat qiladiki, u juma kuni namozdan oldin Ibn al-Asvad ellik olti rakat oʻqiganini sanagan. Ibn Ishoqdan: «Bizga Abdurrahmon ibn al-Asvad haj qilib keldi; oyogʻi ogʻridi va u tonggacha bir oyoq ustida namoz oʻqidi». Hilol ibn Xabbob aytadi: Abdurrahmon ibn al-Asvad, Adimning mavlosi Uqba va Saʼd Abu Hishom Kufadan ehrom bogʻlar, qaytguncha bir kun roʻza tutib, bir kun iftor qilardilar. Al-Hakamdan: Abdurrahmon ibn al-Asvad oʻlim toʻshagida yigʻladi; sababi soʻralganda: «Namoz va roʻza uchun afsuslanaman», dedi va vafot etguncha Qurʼon tilovat qilib yotdi. Ash-Shaʼbiy: «Jannat uchun yaratilgan bir xonadon — Alqama, al-Asvad va Abdurrahmon», degan. Rivoyat qilinishicha, u shu qadar roʻza tutdiki, roʻza tilini kuydirgan edi. Xalifa: «U toʻqson sakkizinchi yoki toʻqson toʻqqizinchi yili (98 yoki 99 h.) vafot etdi», deydi. Ibn Asokir uning Umar ibn Abdulaziz huzuriga borganini zikr qilgan.Абдурраҳмон ибн ал-Асвад ибн Язид ибн Қайс, Абу Ҳафс ан-Нахаий ал-Куфий — фақиҳ, имом ўғли имом. У отасидан, амакиси Алқама ибн Қайсдан, Оиша разияллоҳу анҳодан, Ибн аз-Зубайрдан ва бошқалардан ҳадис сўзлади ҳамда Умар кунларига етишди. Ундан ал-Аъмаш, Исмоил ибн Абу Холид, Муҳаммад ибн Исҳоқ, Ҳажжож ибн Артот, Молик ибн Миғвал, Зубайд ал-Ёмий, Абу Исроил ал-Мулоий, Абу Бакр ан-Наҳшалий, Абдурраҳмон ал-Масъудий ва бошқалар ривоят қилдилар. Ўзи ҳикоя қилади: «Отам мени муъминларнинг онаси Оиша ҳузурига юборарди. Балоғатга етганимда унинг олдига бордим ва парда ортидан: “Эй муъминларнинг онаси, ғуслни нима вожиб қилади?” деб чақирдим. У: “Буни қилиб қўйдингми, эй нодон?! Икки хатна жойи учрашса (ғусл вожиб бўлади)”, деди». Ибн Абу Холид: «Иброҳим сўраганидек сўрашдан сени нима ман қилди?» деганида, у: «Қуръонни ёлғизланглар (унга бошқа нарса аралаштирманглар), дейиларди», деди. Заҳабий: «У таҳажжуд қилувчи обидлардан эди», деб изоҳлайди. Молик ибн Миғвал бир кишидан ривоят қиладики, у жума куни намоздан олдин Ибн ал-Асвад эллик олти ракат ўқиганини санаган. Ибн Ишоқдан: «Бизга Абдурраҳмон ибн ал-Асвад ҳаж қилиб келди; оёғи оғриди ва у тонггача бир оёқ устида намоз ўқиди». Ҳилол ибн Хаббоб айтади: Абдурраҳмон ибн ал-Асвад, Адимнинг мавлоси Уқба ва Саъд Абу Ҳишом Куфадан эҳром боғлар, қайтгунча бир кун рўза тутиб, бир кун ифтор қилардилар. Ал-Ҳакамдан: Абдурраҳмон ибн ал-Асвад ўлим тўшагида йиғлади; сабаби сўралганда: «Намоз ва рўза учун афсусланаман», деди ва вафот этгунча Қуръон тиловат қилиб ётди. Аш-Шаъбий: «Жаннат учун яратилган бир хонадон — Алқама, ал-Асвад ва Абдурраҳмон», деган. Ривоят қилинишича, у шу қадар рўза тутдики, рўза тилини куйдирган эди. Халифа: «У тўқсон саккизинчи ёки тўқсон тўққизинчи йили (98 ёки 99 ҳ.) вафот этди», дейди. Ибн Асокир унинг Умар ибн Абдулазиз ҳузурига борганини зикр қилган.
Manba: Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy), j. 9, b. 11Манба: Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий), ж. 9, б. 11
at-Tarix al-kabir (al-Buxoriy)ат-Тарих ал-кабир (ал-Бухорий)
Abu Nuʼaym aytdi: bizga al-Aloʼ ibn Zuhayr aytdi, menga Abdurrahmon ibn al-Asvad soʻzlab berdi: bola boʻlganimda Oishaning huzuriga izn soʻramay kirar edim; balogʻatga yetganimda izn soʻradim, u ovozimni tanib: ey oʻz jonining dushmani, sen (balogʻatga) yetdingmi? dedi. Men: ha, ey ona, dedim. U: kir, dedi.Абу Нуъайм айтди: бизга ал-Алў ибн Зуҳайр айтди, менга Абдурраҳмон ибн ал-Асвад сўзлаб берди: бола бўлганимда Оишанинг ҳузурига изн сўрамай кирар эдим; балоғатга етганимда изн сўрадим, у овозимни таниб: эй ўз жонининг душмани, сен (балоғатга) етдингми? деди. Мен: ҳа, эй она, дедим. У: кир, деди.
Manba: at-Tarix al-kabir (al-Buxoriy), j. 6, b. 319Манба: ат-Тарих ал-кабир (ал-Бухорий), ж. 6, б. 319