al-Asvad ibn Yazid
الأسود بن يزيد
Tobi'iy · Muhaddis · Faqih
Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy)Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий)
al-Asvad ibn Yazid ibn Qays — imom, qudva, Abu Amr an-Naxaiy al-Kufiy; kunyasi Abu Abdurrahmon ham deyilgan. U Abdurrahmon ibn Yazidning ukasi, Abdurrahmon ibn al-Asvadning otasi, Alqama ibn Qaysning jiyani va Ibrohim an-Naxaiyning togʻasidir; bular ilm va amal boshlarida turgan bir xonadondir. al-Asvad muxazram boʻlib, johiliyatga ham, islomga ham yetishgan. U Muoz ibn Jabal, Bilol, Ibn Masʼud, Oisha, Huzayfa ibn al-Yamon va boshqa bir jamoadan hadis aytgan. Undan oʻgʻli Abdurrahmon, akasi, Ibrohim an-Naxaiy, Umora ibn Umayr, Abu Ishoq as-Sabiʼiy, ash-Shaʼbiy va boshqalar rivoyat qilgan. U jaloli, ilmi, ishonchliligi va yoshi jihatidan Masruqning tengidir; ikkovining ibodati zarbulmasal boʻlgan. Ibn Saʼd aytadi: aytilishicha, u Alqamaning onasiga mahrini bobosi Qaysdan olib borgan; as-Siddiqdan u bilan birga hajni yolgʻiz ado etgani haqida rivoyat qilgan; Umar va Alidan ham rivoyat qilgan, Yamanda esa Muozdan eshitgan. Abdurrahmon ibn al-Asvad aytadi: otam tayalisa burnusining ichida, qoʻllari uning ichida turgan holda yoki kiyimlari ichida sajda qilardi. Ibn Abu Xolid aytadi: al-Asvadni koʻrdim, boshida qora salla boʻlib, uchini orqasiga tashlab qoʻygan edi; boshi va soqoli sargʻish edi. Shuʼba Abu Ishoqdan rivoyat qiladi: al-Asvad haj va umra qoʻshib sakson marta ziyorat qilgan. Ibrohim aytadi: al-Asvad ramazonda har ikki kechada Qurʼonni xatm qilar, magʻrib bilan xufton orasida uxlar, ramazondan tashqarida esa har olti kechada bir xatm qilardi. Ibn Avn aytadi: ash-Shaʼbiydan al-Asvad ibn Yazid haqida soʻralganda: «U koʻp roʻza tutuvchi, koʻp qiyom qiluvchi, koʻp haj qiluvchi edi», dedi. Ibrohim: baʼzan al-Asvad Arzam jabbonasidan ehromga kirardi, deydi; Mansur esa u uyidan ehromga kirardi, deb rivoyat qilgan. Ashʼas ibn Abush-Shaʼsoi aytadi: al-Asvad bilan Amr ibn Maymunni Kufadan ehromga kirganini koʻrdim. Jobir al-Juʼfiy Abdurrahmon ibn al-Asvaddan rivoyat qiladi: al-Asvad talbiya aytganda hech qachon haj yo umra deb nom keltirmasdi, «Alloh niyatimni biladi», derdi. Abu Ishoq aytadi: al-Asvad talbiyasida «Labbayk, ey gunohlarni magʻfirat qilguvchi!» derdi. al-Asvad Abdulloh ibn Masʼudga qiroat qilgan; unga esa Yahyo ibn Vassob, Ibrohim an-Naxaiy va Abu Ishoq as-Sabiʼiy oʻqigan. Alqama ibn Marsad aytadi: al-Asvad ibodatda jon kuydirar, roʻza tutaverib koʻkarib-sargʻayib ketardi. Vafoti yaqinlashganda yigʻladi. Unga: «Bu jazaʼ nima?» deyilganda: «Nega jazaʼ qilmay? Alloh huzuridan menga magʻfirat keltirilsa ham, qilgan ishlarimdan Undan uyalish meni gʻamga soladi. Odam bilan boshqa bir odam orasida kichik bir gunoh boʻlsa, u kechirsa ham, undan uyalib yuraveradi-ku», dedi. Shuʼba al-Hakamdan rivoyat qiladiki, al-Asvad butun umr roʻza tutardi — bu undan sahih; goʻyo bu haqdagi nahy unga yetmagan yoki taʼvil qilgan. Hammod Ibrohimdan: u issiqdan tili qorayib ketguncha roʻza tutardi, deydi. Ulamolar uning vafoti haqida turli qavllar keltirgan; ularning roʻjhonlirogʻi yetmish beshinchi yildir — Alloh unga rahm qilsin. Ibrohim an-Naxaiy aytadi: namoz vaqti kirsa, al-Asvad tuyasini, hatto tosh ustida boʻlsa ham, choʻktirardi.ал-Асвад ибн Язид ибн Қайс — имом, қудва, Абу Амр ан-Нахаий ал-Куфий; куняси Абу Абдурраҳмон ҳам дейилган. У Абдурраҳмон ибн Язиднинг укаси, Абдурраҳмон ибн ал-Асваднинг отаси, Алқама ибн Қайснинг жияни ва Иброҳим ан-Нахаийнинг тоғасидир; булар илм ва амал бошларида турган бир хонадондир. ал-Асвад мухазрам бўлиб, жоҳилиятга ҳам, исломга ҳам етишган. У Муоз ибн Жабал, Билол, Ибн Масъуд, Оиша, Ҳузайфа ибн ал-Ямон ва бошқа бир жамоадан ҳадис айтган. Ундан ўғли Абдурраҳмон, акаси, Иброҳим ан-Нахаий, Умора ибн Умайр, Абу Исҳоқ ас-Сабиъий, аш-Шаъбий ва бошқалар ривоят қилган. У жалоли, илми, ишончлилиги ва ёши жиҳатидан Масруқнинг тенгидир; икковининг ибодати зарбулмасал бўлган. Ибн Саъд айтади: айтилишича, у Алқаманинг онасига маҳрини бобоси Қайсдан олиб борган; ас-Сиддиқдан у билан бирга ҳажни ёлғиз адо этгани ҳақида ривоят қилган; Умар ва Алидан ҳам ривоят қилган, Яманда эса Муоздан эшитган. Абдурраҳмон ибн ал-Асвад айтади: отам таялиса бурнусининг ичида, қўллари унинг ичида турган ҳолда ёки кийимлари ичида сажда қиларди. Ибн Абу Холид айтади: ал-Асвадни кўрдим, бошида қора салла бўлиб, учини орқасига ташлаб қўйган эди; боши ва соқоли сарғиш эди. Шуъба Абу Ишоқдан ривоят қилади: ал-Асвад ҳаж ва умра қўшиб саксон марта зиёрат қилган. Иброҳим айтади: ал-Асвад рамазонда ҳар икки кечада Қуръонни хатм қилар, мағриб билан хуфтон орасида ухлар, рамазондан ташқарида эса ҳар олти кечада бир хатм қиларди. Ибн Авн айтади: аш-Шаъбийдан ал-Асвад ибн Язид ҳақида сўралганда: «У кўп рўза тутувчи, кўп қиём қилувчи, кўп ҳаж қилувчи эди», деди. Иброҳим: баъзан ал-Асвад Арзам жаббонасидан эҳромга кирарди, дейди; Мансур эса у уйидан эҳромга кирарди, деб ривоят қилган. Ашъас ибн Абуш-Шаъсои айтади: ал-Асвад билан Амр ибн Маймунни Куфадан эҳромга кирганини кўрдим. Жобир ал-Жуъфий Абдурраҳмон ибн ал-Асваддан ривоят қилади: ал-Асвад талбия айтганда ҳеч қачон ҳаж ё умра деб ном келтирмасди, «Аллоҳ ниятимни билади», дерди. Абу Исҳоқ айтади: ал-Асвад талбиясида «Лаббайк, эй гуноҳларни мағфират қилгувчи!» дерди. ал-Асвад Абдуллоҳ ибн Масъудга қироат қилган; унга эса Яҳё ибн Вассоб, Иброҳим ан-Нахаий ва Абу Исҳоқ ас-Сабиъий ўқиган. Алқама ибн Марсад айтади: ал-Асвад ибодатда жон куйдирар, рўза тутавериб кўкариб-сарғайиб кетарди. Вафоти яқинлашганда йиғлади. Унга: «Бу жазаъ нима?» дейилганда: «Нега жазаъ қилмай? Аллоҳ ҳузуридан менга мағфират келтирилса ҳам, қилган ишларимдан Ундан уялиш мени ғамга солади. Одам билан бошқа бир одам орасида кичик бир гуноҳ бўлса, у кечирса ҳам, ундан уялиб юраверади-ку», деди. Шуъба ал-Ҳакамдан ривоят қиладики, ал-Асвад бутун умр рўза тутарди — бу ундан саҳиҳ; гўё бу ҳақдаги наҳй унга етмаган ёки таъвил қилган. Ҳаммод Иброҳимдан: у иссиқдан тили қорайиб кетгунча рўза тутарди, дейди. Уламолар унинг вафоти ҳақида турли қавллар келтирган; уларнинг рўжҳонлироғи етмиш бешинчи йилдир — Аллоҳ унга раҳм қилсин. Иброҳим ан-Нахаий айтади: намоз вақти кирса, ал-Асвад туясини, ҳатто тош устида бўлса ҳам, чўктирарди.
Manba: Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy), j. 8, b. 50Манба: Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий), ж. 8, б. 50
Shazarot az-zahab (Ibn al-Imod al-Hanbaliy)Шазарот аз-заҳаб (Ибн ал-Имод ал-Ҳанбалий)
Naxaiy, kufalik faqih va obid. Bir kecha-kunduzda yetti yuz rakaat namoz oʻqir edi. Muoviya u orqali yomgʻir soʻragan va yomgʻir yogʻdirilgan.Нахаий, куфалик фақиҳ ва обид. Бир кеча-кундузда етти юз ракаат намоз ўқир эди. Муовия у орқали ёмғир сўраган ва ёмғир ёғдирилган.
Manba: Shazarot az-zahab (Ibn al-Imod al-Hanbaliy)Манба: Шазарот аз-заҳаб (Ибн ал-Имод ал-Ҳанбалий)
at-Tarix al-kabir (al-Buxoriy)ат-Тарих ал-кабир (ал-Бухорий)
Abu Bakr va Umardan eshitgan. Abu Nuʼaym dedi: al-Asvad yetmish beshinchi yili vafot etdi. Menga Usmon ibn Muhammad aytdi: Abu Nuʼaymdan eshitdim: al-Asvad ibn Yazid: «Alqama ibn Qaysning onasi kuyov kirgan kechani eslayman», degan. Al-Asvad Ibrohimning togʻasidir. Menga Ibn Abul-Asvad aytdi: bizga Humayd ibn al-Asvad aytdi, Ibn Avndan, u Shaʼbiydan: al-Asvad koʻp roʻza tutadigan, koʻp (namozda) turadigan, koʻp haj qiladigan kishi edi; Alqama sekin yurar, lekin tez yuruvchiga yetib olardi. Abu Nuʼaym dedi: Alqama al-Asvadning amakisi.Абу Бакр ва Умардан эшитган. Абу Нуъайм деди: ал-Асвад етмиш бешинчи йили вафот этди. Менга Усмон ибн Муҳаммад айтди: Абу Нуъаймдан эшитдим: ал-Асвад ибн Язид: «Алқама ибн Қайснинг онаси куёв кирган кечани эслайман», деган. Ал-Асвад Иброҳимнинг тоғасидир. Менга Ибн Абул-Асвад айтди: бизга Ҳумайд ибн ал-Асвад айтди, Ибн Авндан, у Шаъбийдан: ал-Асвад кўп рўза тутадиган, кўп (намозда) турадиган, кўп ҳаж қиладиган киши эди; Алқама секин юрар, лекин тез юрувчига етиб оларди. Абу Нуъайм деди: Алқама ал-Асваднинг амакиси.
Manba: at-Tarix al-kabir (al-Buxoriy), j. 2, b. 257Манба: ат-Тарих ал-кабир (ал-Бухорий), ж. 2, б. 257