Abu Burda ibn Abu Muso al-Ashʼariy
أبو بردة بن أبي موسى الأشعري
Tobi'iy
Abu Burda ibn Abu Muso — Abdulloh ibn Qays ibn Hazzor al-Ashʼariyning oʻgʻli — faqih, alloma, Kufa qozisi. U otasidan, Ali ibn Abu Tolibdan, Zubayr ibn al-Avvomdan, Huzayfa ibn al-Yamondan, Abdulloh ibn Salomdan, Abu Hurayradan va boshqalardan hadis rivoyat qilgan. Undan nabirasi Abu Burda Yazid ibn Abdulloh ibn Abu Burda, oʻgʻli amir Bilol ibn Abu Burda, Sobit al-Bunoniy, Qatoda, Bukayr ibn al-Ashajj, Abu Ishoq ash-Shayboniy, oʻgʻli Saʼid ibn Abu Burda, Talha ibn Yahyo, Hakim ibn ad-Daylam, Humayd ibn Hilol, Abu Husayn, Abdulaʼlo ibn Abul Masovir va yana koʻplar rivoyat qilganlar. U ilm idishlaridan, ittifoq bilan hujjat edi; ismi — aytilishicha — Omir. Shurayhdan keyin bir muddat Kufa qoziligini boshqardi, soʻng Hajjoj uni azl qilib, oʻrniga akasi Abu Bakr ibn Abu Musoni qoʻydi. Abdulloh ibn Vahb Ibn Ayyosh al-Qitboniydan, u otasidan naql qiladi: Yazid ibn al-Muhallab Xurosonga voliy boʻlganda: «Menga xayr xislatlarida komil bir kishini koʻrsatinglar», dedi; unga Abu Burda koʻrsatildi. Uni koʻrganida qanoatli bir kishini koʻrdi, gaplashganda esa ichki holi tashqi koʻrinishidan afzalroq ekanini bildi. «Ishimdan falon-falonni senga topshirdim», dedi. Abu Burda undan ozod qilishini soʻradi, u koʻnmadi; shunda: «Otam menga soʻzlab berdiki, Rasululloh ﷺ: “Kim bir ishni oʻz ahli emasligini bilgani holda egallasa, doʻzaxdagi joyiga tayyorlansin”, deganlar», dedi. Saʼid ibn Abu Burda otasidan naql qiladi: «Otam Abu Muso meni Abdulloh ibn Salomga undan ilm oʻrganishim uchun yubordi». Abu Nuaym: «Abu Burda 104 h. da vafot etdi», degan; Voqidiy: «103 h. da vafot etdi», degan. Tarjimada uning akasi Abu Bakr ibn Abu Muso al-Ashʼariy ham zikr qilinadi: u kufalik, usmoniy, olim, siqa boʻlib, otasidan, Abu Hurayradan, Ibn Abbosdan va Jobir ibn Samuradan rivoyat qilgan; undan Abu Imron al-Javniy, Abu Jamra az-Zubaiy, Hajjoj ibn Artot, Yunus ibn Abu Ishoq va boshqalar rivoyat qilganlar. Hajjoj uni Kufa qoziligiga qoʻygan; u akasi Abu Burdadan keyin oz yashagan. Oʻgʻli amir Bilol ibn Abu Burda esa Basraga voliy boʻlgan; jalil, karamli edi, uni Zur-Rumma madh qilgan; unga moxov kasali yetgan edi; Yusuf ibn Umar Iroqqa voliy boʻlganda Bilolni tutib, oʻlguncha azoblagan — bu 120 h. dan sal keyin boʻlgan.Абу Бурда ибн Абу Мусо — Абдуллоҳ ибн Қайс ибн Ҳаззор ал-Ашъарийнинг ўғли — фақиҳ, аллома, Куфа қозиси. У отасидан, Али ибн Абу Толибдан, Зубайр ибн ал-Аввомдан, Ҳузайфа ибн ал-Ямондан, Абдуллоҳ ибн Саломдан, Абу Ҳурайрадан ва бошқалардан ҳадис ривоят қилган. Ундан набираси Абу Бурда Язид ибн Абдуллоҳ ибн Абу Бурда, ўғли амир Билол ибн Абу Бурда, Собит ал-Буноний, Қатода, Букайр ибн ал-Ашажж, Абу Исҳоқ аш-Шайбоний, ўғли Саъид ибн Абу Бурда, Талҳа ибн Яҳё, Ҳаким ибн ад-Дайлам, Ҳумайд ибн Ҳилол, Абу Ҳусайн, Абдулаъло ибн Абул Масовир ва яна кўплар ривоят қилганлар. У илм идишларидан, иттифоқ билан ҳужжат эди; исми — айтилишича — Омир. Шурайҳдан кейин бир муддат Куфа қозилигини бошқарди, сўнг Ҳажжож уни азл қилиб, ўрнига акаси Абу Бакр ибн Абу Мусони қўйди. Абдуллоҳ ибн Ваҳб Ибн Айёш ал-Қитбонийдан, у отасидан нақл қилади: Язид ибн ал-Муҳаллаб Хуросонга волий бўлганда: «Менга хайр хислатларида комил бир кишини кўрсатинглар», деди; унга Абу Бурда кўрсатилди. Уни кўрганида қаноатли бир кишини кўрди, гаплашганда эса ички ҳоли ташқи кўринишидан афзалроқ эканини билди. «Ишимдан фалон-фалонни сенга топширдим», деди. Абу Бурда ундан озод қилишини сўради, у кўнмади; шунда: «Отам менга сўзлаб бердики, Расулуллоҳ ﷺ: “Ким бир ишни ўз аҳли эмаслигини билгани ҳолда эгалласа, дўзахдаги жойига тайёрлансин”, деганлар», деди. Саъид ибн Абу Бурда отасидан нақл қилади: «Отам Абу Мусо мени Абдуллоҳ ибн Саломга ундан илм ўрганишим учун юборди». Абу Нуайм: «Абу Бурда 104 ҳ. да вафот этди», деган; Воқидий: «103 ҳ. да вафот этди», деган. Таржимада унинг акаси Абу Бакр ибн Абу Мусо ал-Ашъарий ҳам зикр қилинади: у куфалик, усмоний, олим, сиқа бўлиб, отасидан, Абу Ҳурайрадан, Ибн Аббосдан ва Жобир ибн Самурадан ривоят қилган; ундан Абу Имрон ал-Жавний, Абу Жамра аз-Зубаий, Ҳажжож ибн Артот, Юнус ибн Абу Исҳоқ ва бошқалар ривоят қилганлар. Ҳажжож уни Куфа қозилигига қўйган; у акаси Абу Бурдадан кейин оз яшаган. Ўғли амир Билол ибн Абу Бурда эса Басрага волий бўлган; жалил, карамли эди, уни Зур-Румма мадҳ қилган; унга мохов касали етган эди; Юсуф ибн Умар Ироққа волий бўлганда Билолни тутиб, ўлгунча азоблаган — бу 120 ҳ. дан сал кейин бўлган.
Manba: Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy), j. 9, b. 5Манба: Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий), ж. 9, б. 5