al-Fazl ibn Jaʼfar
الفَضْلُ بنُ جَعْفَر •
Muhaddis
Ibn Muhammad ibn Abu Osim, shayx, musnad, rostgoʻy, Abul-Qosim at-Tamimiy ad-Dimashqiy at-Taroifiy al-Muazzin, solih kishi. U Abu Mushir va al-Vuhoziyning nusxasini Abdurahmon ibn al-Qosim ibn ar-Ravvosdan eshitgan; yana Jamohir ibn Muhammad az-Zamlakoniy, Ibrohim ibn Duhaym, Ishoq ibn Ahmad al-Xuzoiy, Abu Shayba Dovud ibn Ibrohim va bir necha kishidan eshitgan. U hadis sohibi edi. Undan: Tammom ar-Roziy, Abdulgʻaniy al-Azdiy, Makkiy ibn al-Gʻamr, Ahmad ibn al-Hasan at-Tayyon, Abu Usoma Muhammad ibn Ahmad al-Haraviy, Solih ibn Ahmad al-Mayonajiy, Muhammad ibn Salvon al-Moziniy, Abu Ali al-Hasan ibn Shavvosh, Muhammad ibn Avf al-Muzaniy va koʻp xaloyiq hadis aytgan. Abdulaziz al-Kattoniy: «U ishonchli, nabil edi; bizga undan bir necha kishi hadis aytdi; uch yuz yetmish uchinchi yilda vafot etgan», — degan. Aytamanki: u Ibn ar-Ravvos ashoblarining eng oxiri boʻlib vafot etgani. Oʻsha yili shofiiylar shayxi Abul-Abbos Ahmad ibn Muhammad al-Xayyot az-Zohid Misrda, Ahmad ibn al-Husayn al-Ukbariy, Ibrohim ibn Abdulloh ibn Ishoq al-Qassor Isfahonda, Magʻrib sohibi Bulukkin ibn Ziriy, soʻfiylar shayxi Abu Usmon al-Gʻarbiy, Muhammad ibn Hayvayh ibn Abu Ravza al-Karajiy, Ali ibn Muhammad ibn Kayson al-Harbiy va Abdulloh ibn Muhammad ibn Usmon al-Vositiy ibn as-Saqqo vafot etdilar.Ибн Муҳаммад ибн Абу Осим, шайх, муснад, ростгўй, Абул-Қосим ат-Тамимий ад-Димашқий ат-Тароифий ал-Муаззин, солиҳ киши. У Абу Мушир ва ал-Вуҳозийнинг нусхасини Абдураҳмон ибн ал-Қосим ибн ар-Раввосдан эшитган; яна Жамоҳир ибн Муҳаммад аз-Замлаконий, Иброҳим ибн Дуҳайм, Исҳоқ ибн Аҳмад ал-Хузоий, Абу Шайба Довуд ибн Иброҳим ва бир неча кишидан эшитган. У ҳадис соҳиби эди. Ундан: Таммом ар-Розий, Абдулғаний ал-Аздий, Маккий ибн ал-Ғамр, Аҳмад ибн ал-Ҳасан ат-Тайён, Абу Усома Муҳаммад ибн Аҳмад ал-Ҳаравий, Солиҳ ибн Аҳмад ал-Маёнажий, Муҳаммад ибн Салвон ал-Мозиний, Абу Али ал-Ҳасан ибн Шаввош, Муҳаммад ибн Авф ал-Музаний ва кўп халойиқ ҳадис айтган. Абдулазиз ал-Каттоний: «У ишончли, набил эди; бизга ундан бир неча киши ҳадис айтди; уч юз етмиш учинчи йилда вафот этган», — деган. Айтаманки: у Ибн ар-Раввос ашобларининг энг охири бўлиб вафот этгани. Ўша йили шофиийлар шайхи Абул-Аббос Аҳмад ибн Муҳаммад ал-Хайёт аз-Зоҳид Мисрда, Аҳмад ибн ал-Ҳусайн ал-Укбарий, Иброҳим ибн Абдуллоҳ ибн Исҳоқ ал-Қассор Исфаҳонда, Мағриб соҳиби Булуккин ибн Зирий, сўфийлар шайхи Абу Усмон ал-Ғарбий, Муҳаммад ибн Ҳайвайҳ ибн Абу Равза ал-Каражий, Али ибн Муҳаммад ибн Кайсон ал-Ҳарбий ва Абдуллоҳ ибн Муҳаммад ибн Усмон ал-Воситий ибн ас-Саққо вафот этдилар.
Manba: Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy), j. 20, b. 338Манба: Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий), ж. 20, б. 338