al-Hasan ibn Muhammad ibn al-Hanafiya
Tobeʼin
Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy)Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий)
al-Hasan ibn Muhammad ibn al-Hanafiya — imom Abu Muhammad al-Hoshimiy. U ikki aka-ukaning eng ulugʻi va eng afzali edi. U otasidan, Ibn Abbosdan, Jobirdan, Salama ibn al-Akvaʼdan, Abu Saʼid al-Xudriydan va boshqalardan hadis rivoyat qilgan. Undan Zuhriy, Amr ibn Dinor, Muso ibn Ubayda va boshqalar rivoyat qilganlar. U ahli bayt olimlaridan edi. Amr ibn Dinorning: «Odamlar ixtilof qilgan narsalarni Hasan ibn Muhammaddan koʻra yaxshiroq biladigan kishini koʻrmadim; sizning Zuhriyingiz uning gʻulomlaridan bir gʻulom edi, xolos», degani unga yetarli taʼrifdir. Xalifa ibn Xayyot aytadi: u 100 h. da yoki undan avvalgi yilda vafot etdi. Zahabiy uning rivoyatiga bir sanad keltiradi: Molik ibn Anas — Ibn Shihob — Muhammad ibn Alining ikki oʻgʻli Abdulloh va Hasan — Ali ibn Abu Tolib raziyallohu anhu yoʻli bilan: «Rasululloh ﷺ Xaybar kuni ayollar mutʼasidan va uy eshaklarining goʻshtini yeyishdan qaytardilar». Buni Buxoriy va Muslim Molik hadisidan, hamda Yunus, Maʼmar va Ubaydulloh ibn Umar yoʻlidan — barchasi Zuhriydan — chiqarganlar.ал-Ҳасан ибн Муҳаммад ибн ал-Ҳанафия — имом Абу Муҳаммад ал-Ҳошимий. У икки ака-уканинг энг улуғи ва энг афзали эди. У отасидан, Ибн Аббосдан, Жобирдан, Салама ибн ал-Акваъдан, Абу Саъид ал-Худрийдан ва бошқалардан ҳадис ривоят қилган. Ундан Зуҳрий, Амр ибн Динор, Мусо ибн Убайда ва бошқалар ривоят қилганлар. У аҳли байт олимларидан эди. Амр ибн Динорнинг: «Одамлар ихтилоф қилган нарсаларни Ҳасан ибн Муҳаммаддан кўра яхшироқ биладиган кишини кўрмадим; сизнинг Зуҳрийингиз унинг ғуломларидан бир ғулом эди, холос», дегани унга етарли таърифдир. Халифа ибн Хайёт айтади: у 100 ҳ. да ёки ундан аввалги йилда вафот этди. Заҳабий унинг ривоятига бир санад келтиради: Молик ибн Анас — Ибн Шиҳоб — Муҳаммад ибн Алининг икки ўғли Абдуллоҳ ва Ҳасан — Али ибн Абу Толиб разияллоҳу анҳу йўли билан: «Расулуллоҳ ﷺ Хайбар куни аёллар мутъасидан ва уй эшакларининг гўштини ейишдан қайтардилар». Буни Бухорий ва Муслим Молик ҳадисидан, ҳамда Юнус, Маъмар ва Убайдуллоҳ ибн Умар йўлидан — барчаси Зуҳрийдан — чиқарганлар.
Manba: Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy), j. 8, b. 130Манба: Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий), ж. 8, б. 130
al-Bidoya van-nihoya (Ibn Kasir)ал-Бидоя ван-ниҳоя (Ибн Касир)
Kunyasi Abu Muhammad; aka-ukalari ichida eng oldingisi edi. Olim, faqih, ixtilof, fiqh va tafsirni yaxshi biladigan kishi; bani Hoshimning zarifi va aqllilaridan boʻlib, undan nasl qolmadi. Ayyub Saxtiyoniy va boshqalar: irjoʼ haqida birinchi boʻlib u gapirgan va bu haqda risola yozib, keyin undan pushaymon boʻlgan, deyishadi. Boshqalar: u Usmon, Ali, Talha va Zubayr masalasida toʻxtab turar, ularni ne doʻst tutar, ne yomonlar edi, deyishadi; bu otasi Muhammad ibn Hanafiyaga yetganda uni urib, boshini yorib: «Voy senga, otang Alini doʻst tutmaysanmi?» degan.Куняси Абу Муҳаммад; ака-укалари ичида энг олдингиси эди. Олим, фақиҳ, ихтилоф, фиқҳ ва тафсирни яхши биладиган киши; бани Ҳошимнинг зарифи ва ақллиларидан бўлиб, ундан насл қолмади. Айюб Сахтиёний ва бошқалар: иржў ҳақида биринчи бўлиб у гапирган ва бу ҳақда рисола ёзиб, кейин ундан пушаймон бўлган, дейишади. Бошқалар: у Усмон, Али, Талҳа ва Зубайр масаласида тўхтаб турар, уларни не дўст тутар, не ёмонлар эди, дейишади; бу отаси Муҳаммад ибн Ҳанафияга етганда уни уриб, бошини ёриб: «Вой сенга, отанг Алини дўст тутмайсанми?» деган.
Manba: al-Bidoya van-nihoya (Ibn Kasir), b. 4536Манба: ал-Бидоя ван-ниҳоя (Ибн Касир), б. 4536