Jaʼfar as-Sodiq
جعفر بن محمد الصادق
Tobe' at-tobi'iyn · Muhaddis · Faqih · Imom
Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy)Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий)
Jaʼfar ibn Muhammad ibn Ali ibn al-Husayn ibn Ali ibn Abu Tolib — imom as-Sodiq, Bani Hoshim shayxi, Abu Abdulloh al-Qurashiy al-Hoshimiy al-Alaviy an-Nabaviy al-Madaniy, aʼlom (buyuk zotlar)dan biri. Onasi — Umm Farva bint al-Qosim ibn Muhammad ibn Abu Bakr at-Taymiy; onasining onasi Asmo bint Abdurrahmon ibn Abu Bakr edi, shu bois u: «Meni Abu Bakr as-Siddiq ikki marta tugʻdi», der edi. Bobosi Abu Bakrga tili yo dilida tegadigan rofiziylardan gʻazablanib, ularni yomon koʻrardi. 80 h. da tugʻildi; baʼzi sahobalarni — chamasi Anas ibn Molik va Sahl ibn Saʼdni — koʻrgan. Otasi Abu Jaʼfar al-Boqirdan, Ubaydulloh ibn Abu Rofiʼ, Urva ibn az-Zubayr, Atoʼ ibn Abu Raboh — bu rivoyati Muslimda bor, — bobosi al-Qosim ibn Muhammad, Nofiʼ, Muhammad ibn al-Munkadir, az-Zuhriy va Muslim ibn Abu Maryamdan hadis aytdi; otasidan boshqasidan koʻp rivoyat qilgan emas. Ikkovi Madina olimlarining ulugʻlaridan edilar. Undan oʻgʻli Muso al-Kozim, undan yoshi katta Yahyo ibn Saʼid al-Ansoriy va Yazid ibn al-Hod, Abu Hanifa, Abon ibn Tagʻlib, Ibn Jurayj, Ibn Ishoq, Sufyon as-Savriy, Shuʼba, Molik, Sufyon ibn Uyayna, Sulaymon ibn Bilol, Hotim ibn Ismoil, ad-Darovardiy, Hafs ibn Gʻiyos, Yahyo al-Qatton, Abu Osim an-Nabil va boshqalar rivoyat qilganlar. Yahyo ibn Saʼid al-Qattondan: «Koʻnglimda undan nimadir bor, Mujolid menga undan suyukliroq», degan gap kelgan; muallif aytadi: bu — Yahyoning toygan joylaridandir, bu sohaning imomlari Jaʼfar Mujoliddan ishonchliroq ekaniga ijmoʼ qilganlar. Ash-Shofiiy: «Siqa», dedi; Ibn Maʼin: «Siqa, maʼmun», dedi; Abu Hotim: «Uning misli haqida soʻralmaydi ham», dedi. Abu Zurʼadan uning otasidan rivoyati Suhayl va al-Aloning otalaridan rivoyatiga solishtirilganda: «Jaʼfar bularga qiyos qilinmaydi», degan. Muallif aytadi: Jaʼfar siqa, saduq; rivoyatlarining koʻpi otasidan mursaldir. Abu Hanifa: «Jaʼfar ibn Muhammaddan koʻra faqihroq kimsani koʻrmadim», degan va Mansur huzurida unga qirq mushkul masala bergani, Jaʼfar har birida Iroq va Madina ahllarining gaplarini ham, oʻz gapini ham aytib bergani voqeasini soʻzlagan. Undan mutavotir boʻlib kelganki, u: «Abu Bakr va Umardan bezor boʻlgandan Alloh bezordir», dedi; «Abu Bakr — bobom; qiyomat kuni Muhammad ﷺ shafoati menga nasib etmasin, agar ularni doʻst tutmasam», dedi. «Qurʼon haqida soʻralganda: xoliq ham emas, maxluq ham emas, u Allohning kalomidir», dedi. Ayyub aytadi: undan: «Biz, Allohga qasamki, soʻralgan har narsani bilavermaymiz; bizdan boshqalar bizdan bilimliroq», deganini eshitdim.Жаъфар ибн Муҳаммад ибн Али ибн ал-Ҳусайн ибн Али ибн Абу Толиб — имом ас-Содиқ, Бани Ҳошим шайхи, Абу Абдуллоҳ ал-Қураший ал-Ҳошимий ал-Алавий ан-Набавий ал-Маданий, аълом (буюк зотлар)дан бири. Онаси — Умм Фарва бинт ал-Қосим ибн Муҳаммад ибн Абу Бакр ат-Таймий; онасининг онаси Асмо бинт Абдурраҳмон ибн Абу Бакр эди, шу боис у: «Мени Абу Бакр ас-Сиддиқ икки марта туғди», дер эди. Бобоси Абу Бакрга тили ё дилида тегадиган рофизийлардан ғазабланиб, уларни ёмон кўрарди. 80 ҳ. да туғилди; баъзи саҳобаларни — чамаси Анас ибн Молик ва Саҳл ибн Саъдни — кўрган. Отаси Абу Жаъфар ал-Боқирдан, Убайдуллоҳ ибн Абу Рофиъ, Урва ибн аз-Зубайр, Атў ибн Абу Рабоҳ — бу ривояти Муслимда бор, — бобоси ал-Қосим ибн Муҳаммад, Нофиъ, Муҳаммад ибн ал-Мункадир, аз-Зуҳрий ва Муслим ибн Абу Марямдан ҳадис айтди; отасидан бошқасидан кўп ривоят қилган эмас. Иккови Мадина олимларининг улуғларидан эдилар. Ундан ўғли Мусо ал-Козим, ундан ёши катта Яҳё ибн Саъид ал-Ансорий ва Язид ибн ал-Ҳод, Абу Ҳанифа, Абон ибн Тағлиб, Ибн Журайж, Ибн Исҳоқ, Суфён ас-Саврий, Шуъба, Молик, Суфён ибн Уяйна, Сулаймон ибн Билол, Ҳотим ибн Исмоил, ад-Даровардий, Ҳафс ибн Ғиёс, Яҳё ал-Қаттон, Абу Осим ан-Набил ва бошқалар ривоят қилганлар. Яҳё ибн Саъид ал-Қаттондан: «Кўнглимда ундан нимадир бор, Мужолид менга ундан суюклироқ», деган гап келган; муаллиф айтади: бу — Яҳёнинг тойган жойларидандир, бу соҳанинг имомлари Жаъфар Мужолиддан ишончлироқ эканига ижмў қилганлар. Аш-Шофиий: «Сиқа», деди; Ибн Маъин: «Сиқа, маъмун», деди; Абу Ҳотим: «Унинг мисли ҳақида сўралмайди ҳам», деди. Абу Зуръадан унинг отасидан ривояти Суҳайл ва ал-Алонинг оталаридан ривоятига солиштирилганда: «Жаъфар буларга қиёс қилинмайди», деган. Муаллиф айтади: Жаъфар сиқа, садуқ; ривоятларининг кўпи отасидан мурсалдир. Абу Ҳанифа: «Жаъфар ибн Муҳаммаддан кўра фақиҳроқ кимсани кўрмадим», деган ва Мансур ҳузурида унга қирқ мушкул масала бергани, Жаъфар ҳар бирида Ироқ ва Мадина аҳлларининг гапларини ҳам, ўз гапини ҳам айтиб бергани воқеасини сўзлаган. Ундан мутавотир бўлиб келганки, у: «Абу Бакр ва Умардан безор бўлгандан Аллоҳ безордир», деди; «Абу Бакр — бобом; қиёмат куни Муҳаммад ﷺ шафоати менга насиб этмасин, агар уларни дўст тутмасам», деди. «Қуръон ҳақида сўралганда: холиқ ҳам эмас, махлуқ ҳам эмас, у Аллоҳнинг каломидир», деди. Айюб айтади: ундан: «Биз, Аллоҳга қасамки, сўралган ҳар нарсани билавермаймиз; биздан бошқалар биздан билимлироқ», деганини эшитдим.
Manba: Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy), j. 10, b. 255Манба: Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий), ж. 10, б. 255
al-Aʼlom (Xayruddin az-Zirikliy)ал-Аълом (Хайруддин аз-Зириклий)
Abu Abdulloh al-Hoshimiy al-Qurashiy, «as-Sodiq» laqabi bilan mashhur — imomiylar nazdida oʻn ikki imomning oltinchisi. Tobeʼinlarning ulugʻlaridan boʻlib, ilmda yuksak martabasi bor edi. Undan bir jamoa ilm olgan, jumladan imomlar Abu Hanifa va Molik. «as-Sodiq» deb laqablanishiga sababi — undan hech qachon yolgʻon maʼlum boʻlmagan. Abbosiy xalifalar bilan boʻlgan xabarlari bor; ularga nisbatan dadil va haqni ochiq aytadigan edi. Bir kitobga jamlangan «Risolalar»i bor — u «Kashf az-zunun»da zikr etilgan va aytilishicha, uni Jobir ibn Hayyon toʻplagan. Tugʻilgani ham, vafoti ham Madinada.Абу Абдуллоҳ ал-Ҳошимий ал-Қураший, «ас-Содиқ» лақаби билан машҳур — имомийлар наздида ўн икки имомнинг олтинчиси. Тобеъинларнинг улуғларидан бўлиб, илмда юксак мартабаси бор эди. Ундан бир жамоа илм олган, жумладан имомлар Абу Ҳанифа ва Молик. «ас-Содиқ» деб лақабланишига сабаби — ундан ҳеч қачон ёлғон маълум бўлмаган. Аббосий халифалар билан бўлган хабарлари бор; уларга нисбатан дадил ва ҳақни очиқ айтадиган эди. Бир китобга жамланган «Рисолалар»и бор — у «Кашф аз-зунун»да зикр этилган ва айтилишича, уни Жобир ибн Ҳайён тўплаган. Туғилгани ҳам, вафоти ҳам Мадинада.
Manba: al-Aʼlom (Xayruddin az-Zirikliy), j. 2, b. 126Манба: ал-Аълом (Хайруддин аз-Зириклий), ж. 2, б. 126