Musʼab ibn Abdulloh az-Zubayriy
Muarrixlar va adib
Musʼab ibn Abdulloh ibn Musʼab ibn Sobit ibn Abdulloh ibn Rasululloh ﷺ ning havoriysi va ammasining oʻgʻli Zubayr ibn al-Avvom ibn Xuvaylid ibn Asad — alloma, sadduq, imom; kunyasi Abu Abdulloh, Yaman amirining oʻgʻli, al-Qurashiy al-Asadiy az-Zubayriy al-Madaniy, Bagʻdodda istiqomat qilgan. U otasidan, Molik ibn Anasdan, az-Zahhok ibn Usmondan, Ibrohim ibn Saʼddan, Abdulaziz ad-Darovardiydan, Hishom ibn Abdulloh al-Maxzumiydan, Sufyon ibn Uyaynadan va bir toifadan hadis eshitdi. Undan Ibn Moja najash hadisi orqali, Nasoiy bir vosita bilan, jiyani qozi az-Zubayr ibn Bakkor, Abu Yaʼlo al-Mavsiliy, Muso ibn Horun, Abul-Qosim al-Bagʻaviy, Abul-Abbos as-Sarroj va koʻp kishilar rivoyat qildilar; Muslim va Abu Dovud ham oʻz «Sahih» va «Sunan»laridan tashqari asarlarida undan rivoyat qilishgan. Doraqutniy va boshqalar uni siqa deb baholaganlar; baʼzilar esa Qurʼon masalasida vaqf qilgani (toʻxtab turgani) uchun u haqida gapirishgan. Abu Bakr al-Marvaziy aytadi: «U voqifalardan edi. Men unga: “Vakiʼ va Abu Bakr ibn Ayyosh Qurʼon maxluq emas, deyishardi”, dedim. U: “Vakiʼ ham, Abu Bakr ham xato qilishgan”, dedi. “Bizda Molikdan “maxluq emas” degani bor”, dedim. “Men buni eshitmaganman”, dedi. “Buni Ismoil ibn Abu Uvays hikoya qiladi”, dedim». al-Husayn ibn Fahm: «Musʼabdan Qurʼon haqida soʻralsa, vaqf qilar va vaqf qilmaydiganni ayblar edi», deydi. Zahabiy: «U alloma, nasabshunos, axborchi, fasih, kishilarning nabillari va yakkalaridan edi», deb baho beradi. az-Zubayr (ibn Bakkor): «Amakim muruvvat, ilm, sharaf, bayon, qadr va martabada Quraysh yuzi edi; Quraysh nasabshunosi edi va sakson yil yashadi», degan. Ibn Abu Xaysama Musʼabdan eshitgan: «Habib Molikka oʻqib berayotganda hozir boʻldim: men uning oʻng tomonida, akam chap tomonida edim; u har kuni ikki yarim varaq oʻqirdi, odamlar esa bir chetda turishardi. Tugagach, odamlar kelib, oʻz kitoblarini bizning kitoblarimizga solishtirishardi; Habib har bir arzdan har bir kishidan ikki dinor olardi». Abu Dovud Ahmad ibn Hanbaldan: «Musʼab mustasbit (sobit qiluvchi)», deganini eshitgan. U «Rizqni yerning yashirin joylaridan izlanglar» hadisi bilan yolgʻiz qolgan; uni Hishom ibn Abdulloh al-Maxzumiydan, u Hishom ibn Urvadan, u otasidan rivoyat qilgan. Musʼab ikki yuz oʻttiz oltinchi yilning shavvol oyida vafot etdi, rahimahulloh.Мусъаб ибн Абдуллоҳ ибн Мусъаб ибн Собит ибн Абдуллоҳ ибн Расулуллоҳ ﷺ нинг ҳаворийси ва аммасининг ўғли Зубайр ибн ал-Аввом ибн Хувайлид ибн Асад — аллома, саддуқ, имом; куняси Абу Абдуллоҳ, Яман амирининг ўғли, ал-Қураший ал-Асадий аз-Зубайрий ал-Маданий, Бағдодда истиқомат қилган. У отасидан, Молик ибн Анасдан, аз-Заҳҳок ибн Усмондан, Иброҳим ибн Саъддан, Абдулазиз ад-Даровардийдан, Ҳишом ибн Абдуллоҳ ал-Махзумийдан, Суфён ибн Уяйнадан ва бир тоифадан ҳадис эшитди. Ундан Ибн Можа нажаш ҳадиси орқали, Насоий бир восита билан, жияни қози аз-Зубайр ибн Баккор, Абу Яъло ал-Мавсилий, Мусо ибн Ҳорун, Абул-Қосим ал-Бағавий, Абул-Аббос ас-Саррож ва кўп кишилар ривоят қилдилар; Муслим ва Абу Довуд ҳам ўз «Саҳиҳ» ва «Сунан»ларидан ташқари асарларида ундан ривоят қилишган. Дорақутний ва бошқалар уни сиқа деб баҳолаганлар; баъзилар эса Қуръон масаласида вақф қилгани (тўхтаб тургани) учун у ҳақида гапиришган. Абу Бакр ал-Марвазий айтади: «У воқифалардан эди. Мен унга: “Вакиъ ва Абу Бакр ибн Айёш Қуръон махлуқ эмас, дейишарди”, дедим. У: “Вакиъ ҳам, Абу Бакр ҳам хато қилишган”, деди. “Бизда Моликдан “махлуқ эмас” дегани бор”, дедим. “Мен буни эшитмаганман”, деди. “Буни Исмоил ибн Абу Увайс ҳикоя қилади”, дедим». ал-Ҳусайн ибн Фаҳм: «Мусъабдан Қуръон ҳақида сўралса, вақф қилар ва вақф қилмайдиганни айблар эди», дейди. Заҳабий: «У аллома, насабшунос, ахборчи, фасиҳ, кишиларнинг набиллари ва яккаларидан эди», деб баҳо беради. аз-Зубайр (ибн Баккор): «Амаким мурувват, илм, шараф, баён, қадр ва мартабада Қурайш юзи эди; Қурайш насабшуноси эди ва саксон йил яшади», деган. Ибн Абу Хайсама Мусъабдан эшитган: «Ҳабиб Моликка ўқиб бераётганда ҳозир бўлдим: мен унинг ўнг томонида, акам чап томонида эдим; у ҳар куни икки ярим варақ ўқирди, одамлар эса бир четда туришарди. Тугагач, одамлар келиб, ўз китобларини бизнинг китобларимизга солиштиришарди; Ҳабиб ҳар бир арздан ҳар бир кишидан икки динор оларди». Абу Довуд Аҳмад ибн Ҳанбалдан: «Мусъаб мустасбит (собит қилувчи)», деганини эшитган. У «Ризқни ернинг яширин жойларидан изланглар» ҳадиси билан ёлғиз қолган; уни Ҳишом ибн Абдуллоҳ ал-Махзумийдан, у Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан ривоят қилган. Мусъаб икки юз ўттиз олтинчи йилнинг шаввол ойида вафот этди, раҳимаҳуллоҳ.
Manba: Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy), j. 15, b. 30Манба: Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий), ж. 15, б. 30