Muso ibn Talha
موسى بن طلحة
Tobi'iy · Muhaddis
Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy)Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий)
Muso ibn Talha ibn Ubaydulloh — imom, namunali kishi, Abu Iso al-Qurashiy at-Taymiy al-Madaniy; Kufada yashagan. U otasidan, shuningdek Usmon, Ali, Abu Zarr, Abu Ayyub, Oisha, Abu Hurayra va boshqalardan rivoyat qildi. Undan oʻgʻli Imron, nabirasi Sulaymon ibn Iso, akalarining farzandlari — Muoviya va Muso (Ishoq ibn Talhaning oʻgʻillari), Talha va Ishoq (Yahyo ibn Talhaning oʻgʻillari), Simok ibn Harb, Bayon ibn Bishr, Abdulmalik ibn Umayr, Usmon ibn Abdulloh ibn Mavhab hamda uning ikki oʻgʻli Muhammad va Amr va boshqalar hadis oldi. Abu Hotim ar-Roziy aytadi: «U Muhammaddan keyin Talhaning eng afzal farzandidir». Muallif izohlaydi: Muhammad otasining eng katta farzandi boʻlib, Jamal kuni u bilan birga oʻldirilgan, obid va nabil kishi edi; ulardan keyin shu tarjima sohibi Muso, soʻngra Iso ibn Talha, Yahyo ibn Talha, Harra kuni oʻldirilgan saxovatli Yaʼqub ibn Talha, Abu Bakr Siddiqning nabirasi Zakariyo ibn Talha, Ishoq ibn Talha va Imron ibn Talha keladi. Aytilishicha, Musoni «Mahdiy» deb atashardi. Ahmad al-Ijliy va boshqalar uni ishonchli sanaganlar. Asvad ibn Shayboan Xolid ibn Sumayrdan rivoyat qiladi: «Yolgʻonchi Muxtor Kufada chiqqanida, bir qancha kishi undan qochib bizning oldimizga — Basraga keldi; ular orasida Muso ibn Talha ham bor edi, oʻz zamonida uni Mahdiy deb hisoblashardi. Biz uning huzuriga bordik: u koʻp sukut saqlaydigan, qattiq gʻamgin va mahzun kishi ekan. Bir kuni boshini koʻtarib: “Vallohi, buning oxiri bor bir fitna ekanini bilsam, menga bundan-da mahbubroqdir”, dedi. Bir kishi: “Ey Abu Muhammad, fitnadan-da kattaroq boʻlishidan nimadan qoʻrqasiz?” dedi. U: “Harjdan”, dedi. “Harj nima?” deyishdi. U: “Rasululloh ﷺ ning ashoblari bizga: qatl, qatl — toki qiyomat qoim boʻlguncha shu holda deb aytgan edilar”, dedi». Oʻzidan rivoyat qilinadi: «Men Usmon raziyallohu anhuga oʻn ikki yil hamroh boʻldim». Ibn Mavhab uni sochini qora bilan boʻyaganini koʻrgan; Iso ibn Abdurahmon uning egnida xazdan burnus koʻrganini aytadi. Solih ibn Muso at-Talhiy Osim ibn Abu Najuddan: «Odamlarning fasihlari uch kishi: Muso ibn Talha at-Taymiy, Qabisa ibn Jobir al-Asadiy va Yahyo ibn Yaʼmar», degan soʻzni keltiradi; shunga oʻxshash soʻz Abdulmalik ibn Umayrdan ham kelgan. Muso yuz uchinchi yilning oxirida vafot etdi.Мусо ибн Талҳа ибн Убайдуллоҳ — имом, намунали киши, Абу Исо ал-Қураший ат-Таймий ал-Маданий; Куфада яшаган. У отасидан, шунингдек Усмон, Али, Абу Зарр, Абу Айюб, Оиша, Абу Ҳурайра ва бошқалардан ривоят қилди. Ундан ўғли Имрон, набираси Сулаймон ибн Исо, акаларининг фарзандлари — Муовия ва Мусо (Исҳоқ ибн Талҳанинг ўғиллари), Талҳа ва Исҳоқ (Яҳё ибн Талҳанинг ўғиллари), Симок ибн Ҳарб, Баён ибн Бишр, Абдулмалик ибн Умайр, Усмон ибн Абдуллоҳ ибн Мавҳаб ҳамда унинг икки ўғли Муҳаммад ва Амр ва бошқалар ҳадис олди. Абу Ҳотим ар-Розий айтади: «У Муҳаммаддан кейин Талҳанинг энг афзал фарзандидир». Муаллиф изоҳлайди: Муҳаммад отасининг энг катта фарзанди бўлиб, Жамал куни у билан бирга ўлдирилган, обид ва набил киши эди; улардан кейин шу таржима соҳиби Мусо, сўнгра Исо ибн Талҳа, Яҳё ибн Талҳа, Ҳарра куни ўлдирилган саховатли Яъқуб ибн Талҳа, Абу Бакр Сиддиқнинг набираси Закариё ибн Талҳа, Исҳоқ ибн Талҳа ва Имрон ибн Талҳа келади. Айтилишича, Мусони «Маҳдий» деб аташарди. Аҳмад ал-Ижлий ва бошқалар уни ишончли санаганлар. Асвад ибн Шайбоан Холид ибн Сумайрдан ривоят қилади: «Ёлғончи Мухтор Куфада чиққанида, бир қанча киши ундан қочиб бизнинг олдимизга — Басрага келди; улар орасида Мусо ибн Талҳа ҳам бор эди, ўз замонида уни Маҳдий деб ҳисоблашарди. Биз унинг ҳузурига бордик: у кўп сукут сақлайдиган, қаттиқ ғамгин ва маҳзун киши экан. Бир куни бошини кўтариб: “Валлоҳи, бунинг охири бор бир фитна эканини билсам, менга бундан-да маҳбуброқдир”, деди. Бир киши: “Эй Абу Муҳаммад, фитнадан-да каттароқ бўлишидан нимадан қўрқасиз?” деди. У: “Ҳарждан”, деди. “Ҳарж нима?” дейишди. У: “Расулуллоҳ ﷺ нинг ашоблари бизга: қатл, қатл — токи қиёмат қоим бўлгунча шу ҳолда деб айтган эдилар”, деди». Ўзидан ривоят қилинади: «Мен Усмон разияллоҳу анҳуга ўн икки йил ҳамроҳ бўлдим». Ибн Мавҳаб уни сочини қора билан бўяганини кўрган; Исо ибн Абдураҳмон унинг эгнида хаздан бурнус кўрганини айтади. Солиҳ ибн Мусо ат-Талҳий Осим ибн Абу Нажуддан: «Одамларнинг фасиҳлари уч киши: Мусо ибн Талҳа ат-Таймий, Қабиса ибн Жобир ал-Асадий ва Яҳё ибн Яъмар», деган сўзни келтиради; шунга ўхшаш сўз Абдулмалик ибн Умайрдан ҳам келган. Мусо юз учинчи йилнинг охирида вафот этди.
Manba: Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy), j. 8, b. 364Манба: Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий), ж. 8, б. 364
Shazarot az-zahab (Ibn al-Imod al-Hanbaliy)Шазарот аз-заҳаб (Ибн ал-Имод ал-Ҳанбалий)
Taym urugʻidan; Kufada vafot etgan. Usmondan va otasidan rivoyat qilgan. Abu Hotim: «U Muhammaddan keyin aka-ukalarining eng afzali edi», — degan; «al-Mahdiy» deb atalar edi.Тайм уруғидан; Куфада вафот этган. Усмондан ва отасидан ривоят қилган. Абу Ҳотим: «У Муҳаммаддан кейин ака-укаларининг энг афзали эди», — деган; «ал-Маҳдий» деб аталар эди.
Manba: Shazarot az-zahab (Ibn al-Imod al-Hanbaliy), j. 2, b. 19Манба: Шазарот аз-заҳаб (Ибн ал-Имод ал-Ҳанбалий), ж. 2, б. 19
at-Tarix al-kabir (al-Buxoriy)ат-Тарих ал-кабир (ал-Бухорий)
Abu Nuaym aytdi: bir yuz toʻrtinchi yilda vafot etgan. Otasidan va Oishadan eshitgan. Undan Simok va Talha ibn Yahyo rivoyat qilgan. Ishoq aytdi: al-Aqadiydan, u Ishoqdan, u Musodan: «Usmon ibn Affon... edi».Абу Нуайм айтди: бир юз тўртинчи йилда вафот этган. Отасидан ва Оишадан эшитган. Ундан Симок ва Талҳа ибн Яҳё ривоят қилган. Исҳоқ айтди: ал-Ақадийдан, у Ишоқдан, у Мусодан: «Усмон ибн Аффон... эди».
Manba: at-Tarix al-kabir (al-Buxoriy), j. 9, b. 15Манба: ат-Тарих ал-кабир (ал-Бухорий), ж. 9, б. 15