Shahr ibn Havshab
Sahobiy
Ular rivoyat qilgan yoki ular haqida rivoyat qilingan hadislarУлар ривоят қилган ёки улар ҳақида ривоят қилинган ҳадислар7Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy)Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий)
Abu Saʼid al-Ashʼariy ash-Shomiy — sahobiya Asmo bint Yazid al-Ansoriyaning mavlosi. U tobiʼinlarning katta olimlaridan edi. Mavlosi Asmodan, yana Abu Hurayra, Oisha, Ibn Abbos, Abdulloh ibn Amr, Ummu Salama, Abu Saʼid al-Xudriy va bir necha kishidan hadis aytgan. Qurʼonni Ibn Abbosga oʻqib bergan; Bilol, Abu Zar, Salmon va bir toifadan mursal rivoyat qiladi. Undan Qatoda, Muoviya ibn Qurra, al-Hakam ibn Utayba, Abu Bishr Jaʼfar ibn Abu Vahshiyya, Muqotil ibn Hayyon, Dovud ibn Abu Hind, Ashʼas ibn Abdulloh al-Huddoniy, Abu Bakr al-Huzaliy, Abdulloh ibn Usmon ibn Xusaym, Abdurrahmon ibn Sobit ibn Savbon, Abdulhamid ibn Bahrom va koʻplab boshqalar rivoyat qilgan. Hanzaladan naql qilinishicha, Shahr: «Qurʼonni Ibn Abbosga yetti marta oʻqib berdim», degan. Ibn Abu Nahik aytadi: men Qurʼonni Ibn Abbosga, Ibn Umarga va bir jamoaga oʻqidim, ammo Shahr ibn Havshabdan koʻra yaxshiroq oʻquvchi kishini koʻrmadim. Abdulhamid ibn Bahrom aytadi: Shahr sakson yoshga yetdi; men uni ikki yelkasi orasiga uchi tushgan qora salla oʻrab, belini ham qora salla bilan bogʻlab, sochini qizgʻishga moyil qora xino bilan boʻyagan holda koʻrardim. U haqda soʻzlar turlicha: Ahmad ibn Hanbal: «Shahr siqa, hadisi naqadar yaxshi!» degan, boshqa naqlda: «Unda zarar yoʻq», degan. Buxoriy: «Shahr hadisi yaxshi kishi», deb uning ishini quvvatlagan va: «U haqda faqat Ibn Avn gapirgan, keyin esa oʻzi bir kishi orqali undan rivoyat qilgan», degan. Al-Ijliy: «Siqa», degan; Yahyo ibn Maʼindan «sabt» va «siqa» deb naql qilingan; Abu Zurʼa va boshqalar: «Unda zarar yoʻq», deganlar. Nasoiy: «Kuchli emas», degan; Ibn Adiy: «U bilan hujjat keltirilmaydi, hadisiga dindorlik qilinmaydi», degan; Abu Hotim ar-Roziy: «U Abuz-Zubayr al-Makkiydan kam emas, lekin u bilan hujjat keltirilmaydi», degan. Ibn Avn: «Shahrni tashlab qoʻyishdi», degan. Solih ibn Muhammad Jazara aytadi: Shahr Hajjoj huzuriga keldi, Iroqda hadis aytdi va undan yolgʻon topilmadi; u ibodatga berilgan kishi edi. Uning bayt ul-mol ustida turib bir hamyon dirham olgani haqidagi ikki bayt sheʼr ham keltiriladi; Zahabiy aytadi: bu xabarning isnodi uzuq — munqatiʼdir; ehtimol shunday boʻlgandir-u, undan tavba qilgandir, yoki musulmonlar bayt ul-molida mening ham haqim bor deb taʼvil qilib olgandir — Allohdan afv soʻraymiz. Yaʼqub ibn Shayba: «Shahr siqa, baʼzilar unga taʼna qilgan», degan; Yaʼqub ibn Sufyon: «Ibn Avn u haqda gapirgan boʻlsa ham, u siqadir», degan. Zahabiy aytadi: bu kishidan rostgoʻylik va ilm inkor qilinmaydi, u bilan hujjat keltirish tarafi ustunroqdir. Vafoti sanasida ixtilof qilingan: sherigi Abdulhamid ibn Bahrom: «100 h. yilda vafot etdi», degan; al-Madoiniy, al-Haysam ibn Adiy, Xalifa va boshqalar shunga ergashgan. 98 h.da vafot etgan, deb ham rivoyat qilinadi, ammo bu sahih emas. Yahyo ibn Bukayr: «111 h.da vafot etdi», degan; al-Voqidiy va uning kotibi: «112 h.da», deganlar — buni Shuʼbaning: «Shahr ibn Havshabga yetishdim, ammo undan olmay, ataylab tark etdim», degan soʻzi quvvatlaydi. Zahabiy aytadi: uning tugʻilgani Usmon raziyallohu anhuning xalifaligi davrida boʻlgan; ilmni esa ellikinchi yillardan keyin, Muoviya kunlarida talab qilgan.Абу Саъид ал-Ашъарий аш-Шомий — саҳобия Асмо бинт Язид ал-Ансориянинг мавлоси. У тобиъинларнинг катта олимларидан эди. Мавлоси Асмодан, яна Абу Ҳурайра, Оиша, Ибн Аббос, Абдуллоҳ ибн Амр, Умму Салама, Абу Саъид ал-Худрий ва бир неча кишидан ҳадис айтган. Қуръонни Ибн Аббосга ўқиб берган; Билол, Абу Зар, Салмон ва бир тоифадан мурсал ривоят қилади. Ундан Қатода, Муовия ибн Қурра, ал-Ҳакам ибн Утайба, Абу Бишр Жаъфар ибн Абу Ваҳшийя, Муқотил ибн Ҳайён, Довуд ибн Абу Ҳинд, Ашъас ибн Абдуллоҳ ал-Ҳуддоний, Абу Бакр ал-Ҳузалий, Абдуллоҳ ибн Усмон ибн Хусайм, Абдурраҳмон ибн Собит ибн Савбон, Абдулҳамид ибн Баҳром ва кўплаб бошқалар ривоят қилган. Ҳанзаладан нақл қилинишича, Шаҳр: «Қуръонни Ибн Аббосга етти марта ўқиб бердим», деган. Ибн Абу Наҳик айтади: мен Қуръонни Ибн Аббосга, Ибн Умарга ва бир жамоага ўқидим, аммо Шаҳр ибн Ҳавшабдан кўра яхшироқ ўқувчи кишини кўрмадим. Абдулҳамид ибн Баҳром айтади: Шаҳр саксон ёшга етди; мен уни икки елкаси орасига учи тушган қора салла ўраб, белини ҳам қора салла билан боғлаб, сочини қизғишга мойил қора хино билан бўяган ҳолда кўрардим. У ҳақда сўзлар турлича: Аҳмад ибн Ҳанбал: «Шаҳр сиқа, ҳадиси нақадар яхши!» деган, бошқа нақлда: «Унда зарар йўқ», деган. Бухорий: «Шаҳр ҳадиси яхши киши», деб унинг ишини қувватлаган ва: «У ҳақда фақат Ибн Авн гапирган, кейин эса ўзи бир киши орқали ундан ривоят қилган», деган. Ал-Ижлий: «Сиқа», деган; Яҳё ибн Маъиндан «сабт» ва «сиқа» деб нақл қилинган; Абу Зуръа ва бошқалар: «Унда зарар йўқ», деганлар. Насоий: «Кучли эмас», деган; Ибн Адий: «У билан ҳужжат келтирилмайди, ҳадисига диндорлик қилинмайди», деган; Абу Ҳотим ар-Розий: «У Абуз-Зубайр ал-Маккийдан кам эмас, лекин у билан ҳужжат келтирилмайди», деган. Ибн Авн: «Шаҳрни ташлаб қўйишди», деган. Солиҳ ибн Муҳаммад Жазара айтади: Шаҳр Ҳажжож ҳузурига келди, Ироқда ҳадис айтди ва ундан ёлғон топилмади; у ибодатга берилган киши эди. Унинг байт ул-мол устида туриб бир ҳамён дирҳам олгани ҳақидаги икки байт шеър ҳам келтирилади; Заҳабий айтади: бу хабарнинг исноди узуқ — мунқатиъдир; эҳтимол шундай бўлгандир-у, ундан тавба қилгандир, ёки мусулмонлар байт ул-молида менинг ҳам ҳақим бор деб таъвил қилиб олгандир — Аллоҳдан афв сўраймиз. Яъқуб ибн Шайба: «Шаҳр сиқа, баъзилар унга таъна қилган», деган; Яъқуб ибн Суфён: «Ибн Авн у ҳақда гапирган бўлса ҳам, у сиқадир», деган. Заҳабий айтади: бу кишидан ростгўйлик ва илм инкор қилинмайди, у билан ҳужжат келтириш тарафи устунроқдир. Вафоти санасида ихтилоф қилинган: шериги Абдулҳамид ибн Баҳром: «100 ҳ. йилда вафот этди», деган; ал-Мадоиний, ал-Ҳайсам ибн Адий, Халифа ва бошқалар шунга эргашган. 98 ҳ.да вафот этган, деб ҳам ривоят қилинади, аммо бу саҳиҳ эмас. Яҳё ибн Букайр: «111 ҳ.да вафот этди», деган; ал-Воқидий ва унинг котиби: «112 ҳ.да», деганлар — буни Шуъбанинг: «Шаҳр ибн Ҳавшабга етишдим, аммо ундан олмай, атайлаб тарк этдим», деган сўзи қувватлайди. Заҳабий айтади: унинг туғилгани Усмон разияллоҳу анҳунинг халифалиги даврида бўлган; илмни эса элликинчи йиллардан кейин, Муовия кунларида талаб қилган.
Manba: Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy), j. 8, b. 372Манба: Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий), ж. 8, б. 372
Shazarot az-zahab (Ibn al-Imod al-Hanbaliy)Шазарот аз-заҳаб (Ибн ал-Имод ал-Ҳанбалий)
Ashʼariy, shomlik. Rivoyati koʻp, hadisi yaxshi edi. Qurʼonni Ibn Abbosga qiroat qilgan. Katta olim edi.Ашъарий, шомлик. Ривояти кўп, ҳадиси яхши эди. Қуръонни Ибн Аббосга қироат қилган. Катта олим эди.
Manba: Shazarot az-zahab (Ibn al-Imod al-Hanbaliy), j. 1, b. 403Манба: Шазарот аз-заҳаб (Ибн ал-Имод ал-Ҳанбалий), ж. 1, б. 403
at-Tarix al-kabir (al-Buxoriy)ат-Тарих ал-кабир (ал-Бухорий)
Ali aytdi: menimcha, uning kunyasi Abu Abdurrahmon. Ummu Salama, Abdulloh ibn Umar va Abdurrahmon ibn Gʻanmdan eshitgan. Undan Qatoda, Shamir ibn Atiyya, Ibn Abu Husayn va Ibn Xusaym rivoyat qilgan; u — al-Ashʼariy. Muso aytdi: al-Fazl ibn Muso bizga aytdi: Shahr ibn Havshab bizga aytdi — mursal. Ahmad ibn Sulaymon bizga aytdi: Abu Ubayda bizga aytdi, u Abon ibn Samʼadan: Shahr ibn Havshabga: «Ey Abu Saʼid», dedim. Aytiladiki, u yuzinchi yilda vafot etgan.Али айтди: менимча, унинг куняси Абу Абдурраҳмон. Умму Салама, Абдуллоҳ ибн Умар ва Абдурраҳмон ибн Ғанмдан эшитган. Ундан Қатода, Шамир ибн Атийя, Ибн Абу Ҳусайн ва Ибн Хусайм ривоят қилган; у — ал-Ашъарий. Мусо айтди: ал-Фазл ибн Мусо бизга айтди: Шаҳр ибн Ҳавшаб бизга айтди — мурсал. Аҳмад ибн Сулаймон бизга айтди: Абу Убайда бизга айтди, у Абон ибн Самъадан: Шаҳр ибн Ҳавшабга: «Эй Абу Саъид», дедим. Айтиладики, у юзинчи йилда вафот этган.
Manba: at-Tarix al-kabir (al-Buxoriy), j. 5, b. 430Манба: ат-Тарих ал-кабир (ал-Бухорий), ж. 5, б. 430