Suhayl ibn Abu Solih
Tobeʼin
Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy)Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий)
Imom, buyuk muhaddis, sodiq rovi Abu Yazid al-Madaniy — Juvayriya bint al-Ahmas al-Gʻatafoniyaning mavlosi. U otasi Abu Solih Zakvon as-Sammon, Nuʼmon ibn Abu Ayyosh az-Zuraqiy, Ato ibn Yazid al-Laysiy, Abul Hubob Said ibn Yasor, Abu Ubayd al-Hojib, Horis ibn Muxallad al-Ansoriy, Safvon ibn Abu Yazid, Ibn al-Munkadir, Ibn Shihob, Abdulloh ibn Dinordan hadis rivoyat qildi; al-Aʼmash, Sumayy va Rabiʼa ar-Raʼy kabi tengdoshlaridan ham pastga tushib rivoyat qilardi. Zahabiy: «Uning sahobalardan biror kishidan rivoyati borligini bilmayman; u kichik tobeinlardan sanaladi», deydi. Undan al-Aʼmash, Rabiʼa va Muso ibn Uqba — bular tobeinlardir — hamda Jarir ibn Hozim, Ibn Ajlon, Ubaydulloh ibn Umar, Shuʼba, as-Savriy, ikki Hammod, Zayd ibn Abu Unaysa — u Suhayldan ancha avval vafot etgan, — Jarir ibn Abdulhamid, Sulaymon ibn Bilol, Abdulaziz ibn Abu Hozim, Abdulaziz ad-Darovardiy, Vuhayb ibn Xolid, Sufyon ibn Uyayna, Ibn Ulayya, Abu Ishoq al-Fazoriy, Anas ibn Iyoz al-Laysiy va koʻp xalq rivoyat qildilar. U katta hofizlardan edi, lekin bir kasallik uning hifzini oʻzgartirib yubordi. Termiziy Sufyon ibn Uyaynadan naql qiladi: «Biz Suhayl ibn Abu Solihni hadisda sobit deb sanardik». Ahmad: «Hadisi qanday ham yaxshi!» dedi. Abu Tolib aytadi: Ahmaddan Suhayl bilan Muhammad ibn Amr haqida soʻradim; u: «Yahyo ibn Said “Muhammad menga suyukliroq” degan; lekin u hech nima qilmadi, ular nazdida Suhayl mustahkamroq», dedi. Yahyo ibn Maʼin: «Suhayl bilan al-Aloʼ ibn Abdurrahmonning hadisi bir-biriga yaqin; ikkovining hadisi hujjat emas», dedi. Ahmad al-Ijliy: «Suhayl va ukasi Abbod ikkovi ishonchli», dedi. Abu Zurʼadan: «Suhayl senga suyukliroqmi yoki al-Aloʼmi?» deb soʻralganda: «Suhayl mustahkamroq va mashhurroq», dedi. Abu Hotim: «Hadisi yoziladi, lekin unga hujjat qilinmaydi; u menga al-Aloʼdan ham, Amr ibn Abu Amrdan ham suyukliroq», dedi. Nasoiy va boshqalar: «Unda zarar yoʻq», dedilar. Ibn Adiy: «Suhaylning nusxalari bor, undan imomlar rivoyat qilgan; menimcha, u sobit, zarari yoʻq», dedi. Ibn Maʼin: «Sumayy undan yaxshiroq», dedi — Zahabiy bunga: «Sumayy Suhayldan farqli oʻlaroq “Sahihayn” rijolidandir», deb izoh beradi. Ibn Maʼin bir marta: «Ishonchli, ikki ukasi Abbod bilan Solih ham», degan. Zahabiy uning gʻaroyiblaridan otasi orqali Abu Hurayradan kelgan «kim kaltakesakni birinchi zarbada oʻldirsa» va «zino bolasi jannatga kirmaydi» hadislarini keltiradi. Abu Abdurrahmon as-Sulamiy Doraqutniydan: «Buxoriy nega Suhaylni “Sahih”ida tark qildi?» deb soʻraganda, u: «Bunga uzr topolmayman; Nasoiy Suhaylning hadisini aytganda: “Vallohi, Suhayl Abul Yamondan ham, Yahyo ibn Bukayrdan ham va boshqalardan ham yaxshiroq; Buxoriyning kitobi esa bulardan toʻla”, der edi; u Fulayh ibn Sulaymonga rivoyat chiqargan — bunga ham vajh topmayman», dedi. Ali ibn al-Madiniy: «Suhaylning bir ukasi vafot etdi, u qattiq qaygʻurdi va koʻp hadisni unutdi», deydi. Ahmad ibn Zuhayr Yahyo ibn Maʼindan: «Hadis ashoblari hamisha uning hadisidan ehtiyot boʻlardilar», deb naql qiladi; bir marta «zaif», yana bir marta «unchalik emas» degan. Aytilishicha, Molik undan faqat oʻzgarishidan avval olgan. Hokim: «Muslim undan koʻp rivoyat qilgan, koʻpi shohidlarda; Suhaylning toʻrt yuzga yaqin hadisi zohir boʻlgan deyiladi», deydi.Имом, буюк муҳаддис, содиқ рови Абу Язид ал-Маданий — Жувайрия бинт ал-Аҳмас ал-Ғатафониянинг мавлоси. У отаси Абу Солиҳ Заквон ас-Саммон, Нуъмон ибн Абу Айёш аз-Зурақий, Ато ибн Язид ал-Лайсий, Абул Ҳубоб Саид ибн Ясор, Абу Убайд ал-Ҳожиб, Ҳорис ибн Мухаллад ал-Ансорий, Сафвон ибн Абу Язид, Ибн ал-Мункадир, Ибн Шиҳоб, Абдуллоҳ ибн Динордан ҳадис ривоят қилди; ал-Аъмаш, Сумайй ва Рабиъа ар-Раъй каби тенгдошларидан ҳам пастга тушиб ривоят қиларди. Заҳабий: «Унинг саҳобалардан бирор кишидан ривояти борлигини билмайман; у кичик тобеинлардан саналади», дейди. Ундан ал-Аъмаш, Рабиъа ва Мусо ибн Уқба — булар тобеинлардир — ҳамда Жарир ибн Ҳозим, Ибн Ажлон, Убайдуллоҳ ибн Умар, Шуъба, ас-Саврий, икки Ҳаммод, Зайд ибн Абу Унайса — у Суҳайлдан анча аввал вафот этган, — Жарир ибн Абдулҳамид, Сулаймон ибн Билол, Абдулазиз ибн Абу Ҳозим, Абдулазиз ад-Даровардий, Вуҳайб ибн Холид, Суфён ибн Уяйна, Ибн Улайя, Абу Исҳоқ ал-Фазорий, Анас ибн Иёз ал-Лайсий ва кўп халқ ривоят қилдилар. У катта ҳофизлардан эди, лекин бир касаллик унинг ҳифзини ўзгартириб юборди. Термизий Суфён ибн Уяйнадан нақл қилади: «Биз Суҳайл ибн Абу Солиҳни ҳадисда собит деб санардик». Аҳмад: «Ҳадиси қандай ҳам яхши!» деди. Абу Толиб айтади: Аҳмаддан Суҳайл билан Муҳаммад ибн Амр ҳақида сўрадим; у: «Яҳё ибн Саид “Муҳаммад менга суюклироқ” деган; лекин у ҳеч нима қилмади, улар наздида Суҳайл мустаҳкамроқ», деди. Яҳё ибн Маъин: «Суҳайл билан ал-Алў ибн Абдурраҳмоннинг ҳадиси бир-бирига яқин; икковининг ҳадиси ҳужжат эмас», деди. Аҳмад ал-Ижлий: «Суҳайл ва укаси Аббод иккови ишончли», деди. Абу Зуръадан: «Суҳайл сенга суюклироқми ёки ал-Алўми?» деб сўралганда: «Суҳайл мустаҳкамроқ ва машҳурроқ», деди. Абу Ҳотим: «Ҳадиси ёзилади, лекин унга ҳужжат қилинмайди; у менга ал-Алўдан ҳам, Амр ибн Абу Амрдан ҳам суюклироқ», деди. Насоий ва бошқалар: «Унда зарар йўқ», дедилар. Ибн Адий: «Суҳайлнинг нусхалари бор, ундан имомлар ривоят қилган; менимча, у собит, зарари йўқ», деди. Ибн Маъин: «Сумайй ундан яхшироқ», деди — Заҳабий бунга: «Сумайй Суҳайлдан фарқли ўлароқ “Саҳиҳайн” рижолидандир», деб изоҳ беради. Ибн Маъин бир марта: «Ишончли, икки укаси Аббод билан Солиҳ ҳам», деган. Заҳабий унинг ғаройибларидан отаси орқали Абу Ҳурайрадан келган «ким калтакесакни биринчи зарбада ўлдирса» ва «зино боласи жаннатга кирмайди» ҳадисларини келтиради. Абу Абдурраҳмон ас-Суламий Дорақутнийдан: «Бухорий нега Суҳайлни “Саҳиҳ”ида тарк қилди?» деб сўраганда, у: «Бунга узр тополмайман; Насоий Суҳайлнинг ҳадисини айтганда: “Валлоҳи, Суҳайл Абул Ямондан ҳам, Яҳё ибн Букайрдан ҳам ва бошқалардан ҳам яхшироқ; Бухорийнинг китоби эса булардан тўла”, дер эди; у Фулайҳ ибн Сулаймонга ривоят чиқарган — бунга ҳам важҳ топмайман», деди. Али ибн ал-Мадиний: «Суҳайлнинг бир укаси вафот этди, у қаттиқ қайғурди ва кўп ҳадисни унутди», дейди. Аҳмад ибн Зуҳайр Яҳё ибн Маъиндан: «Ҳадис ашоблари ҳамиша унинг ҳадисидан эҳтиёт бўлардилар», деб нақл қилади; бир марта «заиф», яна бир марта «унчалик эмас» деган. Айтилишича, Молик ундан фақат ўзгаришидан аввал олган. Ҳоким: «Муслим ундан кўп ривоят қилган, кўпи шоҳидларда; Суҳайлнинг тўрт юзга яқин ҳадиси зоҳир бўлган дейилади», дейди.
Manba: Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy), j. 9, b. 458Манба: Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий), ж. 9, б. 458
at-Tarix al-kabir (al-Buxoriy)ат-Тарих ал-кабир (ал-Бухорий)
Madinalik, Juvayriyaning mavlosi. Saʼid ibn al-Musayyab, Ato ibn Yazid, Abdulloh ibn Dinor va otasidan eshitgan. Undan Molik, as-Savriy va Shuʼba rivoyat qilgan. Menga Ibn Salom aytdi: Maxlad ibn Yazid bizga xabar berdi, Ibn Jurayj bizga xabar berdi, menga Muso ibn Uqba xabar berdi, u Suhayl ibn Abu Solihdan, u otasidan, u Abu Hurayradan, u Paygʻambar ﷺ dan: «Kim (majlisda) oʻtirib: “Subhonaka Robbano va bihamdika”, desa, bu (majlisdagi xatolariga) kafforatdir». Muso aytdi: Vuhaybdan: Suhayl bizga aytdi, u Avn ibn Abdulloh ibn Utbadan, uning oʻz soʻzi sifatida. Muso ibn Uqba Suhayldan eshitganini zikr qilmagan, Vuhaybning hadisi esa avloroqdir.Мадиналик, Жувайриянинг мавлоси. Саъид ибн ал-Мусайяб, Ато ибн Язид, Абдуллоҳ ибн Динор ва отасидан эшитган. Ундан Молик, ас-Саврий ва Шуъба ривоят қилган. Менга Ибн Салом айтди: Махлад ибн Язид бизга хабар берди, Ибн Журайж бизга хабар берди, менга Мусо ибн Уқба хабар берди, у Суҳайл ибн Абу Солиҳдан, у отасидан, у Абу Ҳурайрадан, у Пайғамбар ﷺ дан: «Ким (мажлисда) ўтириб: “Субҳонака Роббано ва биҳамдика”, деса, бу (мажлисдаги хатоларига) каффоратдир». Мусо айтди: Вуҳайбдан: Суҳайл бизга айтди, у Авн ибн Абдуллоҳ ибн Утбадан, унинг ўз сўзи сифатида. Мусо ибн Уқба Суҳайлдан эшитганини зикр қилмаган, Вуҳайбнинг ҳадиси эса авлороқдир.
Manba: at-Tarix al-kabir (al-Buxoriy), j. 5, b. 128Манба: ат-Тарих ал-кабир (ал-Бухорий), ж. 5, б. 128