Vahb ibn Jarir ibn Hozim al-Azdiy
Muhaddis
Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy)Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий)
Vahb ibn Jarir ibn Hozim ibn Zayd ibn Abdulloh ibn Shujoʼ — hofiz, sadoq, imom Abul-Abbos al-Azdiy al-Basriy. U bir yuz oʻttizinchi yildan keyin tugʻilgan. Otasidan koʻp rivoyat qildi; yana Ibn Avndan, Hishom ibn Hassondan, Qurra ibn Xoliddan, Ikrima ibn Ammordan, Shuʼbadan, Gʻolib ibn Sulaymondan, al-Asvad ibn Shaybondan, Sallom ibn Abu Matiʼdan, Hishom ad-Dastavoiydan, Muso ibn Ulay ibn Rabohdan, Saxr ibn Juvayriyadan va bir necha kishidan rivoyat qildi. Undan Ahmad, Ishoq, Yahyo, Ali, Amr ibn Ali, Abu Xaysama, Bundor, Abdulloh al-Musnadiy, Abdulloh ibn Munir, Uqba ibn Mukram, Muhammad ibn Rofiʼ, Ibn Musanno, Mahmud ibn Gʻaylon, Ahmad ibn al-Azhar, Abu Ishoq al-Javzajoniy, Ahmad ibn Saʼid ad-Doramiy, Ahmad ibn Saʼid ar-Ribotiy, al-Hasan ibn Abur-Rabiʼ, Muhammad ibn Sinon al-Qazzoz, Muhammad ibn Abdulmalik ad-Daqiqiy, Sulaymon ibn Sayf al-Harroniy, Yaʼqub as-Sadusiy va koʻplab kishilar rivoyat qildilar. Ahmad ibn Hanbal undan hadis yozishga buyurgan va «Musnad»ida undan koʻp keltirgan. Abu Muhammad ibn Abu Hotim otasidan soʻraganida, u: «Sadoq», degan; «Vahb, Ravh va Usmon ibn Umar — qaysi biri?» deyilganda: «Vahb menga ikkovidan sevimliroq; u hadisi solih kishi», degan. Nasoiy va boshqalar «unda bok yoʻq» deganlar; al-Ijliy: «Basralik, ishonchli; Affon uning haqida gapirar edi», deydi va uning hajdan qaytayotib Madinadan olti mil naridagi Manjashoniyada vafot etganini, soʻng koʻtarib borilib Basrada dafn qilinganini aytadi. Usmon ibn Saʼid Ibn Maʼindan «Vahb ibn Jarir ishonchli» deb rivoyat qiladi. Abu Ubayd al-Ojurriy Abu Dovuddan naql qiladi: Abu Dovud Vahbning otasidan, u Yahyo ibn Ayyubdan, Yazid ibn Abu Habibdan, Abu Vahb al-Jayshoniydan qilgan rivoyatini zikr etib: «Jarir buni Ibn Lahiyadan rivoyat qilgan; men Misrda ularni izladim, ulardan bironta hadisni Yahyo ibn Ayyub huzurida topmadim, Ibn Lahiya hadisidan esa bironta ham yoʻqotmadim; shuning uchun buni Vahb ibn Jarirga chalkashib ketgan bir sahifa deb bilaman», degan. Zahabiy Abu Nuaymning «Tarixu Asbahon»idagi Vahbning Ubaydulloh ibn Umardan, u Nofiʼdan qilgan rivoyatini ham vahm deb, uning oʻrniga Ubaydullohning akasi Abdulloh boʻlsa kerak, deydi, chunki Vahb Ubaydullohga yetmaydi. Ibn Saʼdning aytishicha, Vahb ikki yuz oltinchi yilda (206 h.) vafot etgan.Ваҳб ибн Жарир ибн Ҳозим ибн Зайд ибн Абдуллоҳ ибн Шужў — ҳофиз, садоқ, имом Абул-Аббос ал-Аздий ал-Басрий. У бир юз ўттизинчи йилдан кейин туғилган. Отасидан кўп ривоят қилди; яна Ибн Авндан, Ҳишом ибн Ҳассондан, Қурра ибн Холиддан, Икрима ибн Аммордан, Шуъбадан, Ғолиб ибн Сулаймондан, ал-Асвад ибн Шайбондан, Саллом ибн Абу Матиъдан, Ҳишом ад-Даставоийдан, Мусо ибн Улай ибн Рабоҳдан, Сахр ибн Жувайриядан ва бир неча кишидан ривоят қилди. Ундан Аҳмад, Исҳоқ, Яҳё, Али, Амр ибн Али, Абу Хайсама, Бундор, Абдуллоҳ ал-Муснадий, Абдуллоҳ ибн Мунир, Уқба ибн Мукрам, Муҳаммад ибн Рофиъ, Ибн Мусанно, Маҳмуд ибн Ғайлон, Аҳмад ибн ал-Азҳар, Абу Исҳоқ ал-Жавзажоний, Аҳмад ибн Саъид ад-Дорамий, Аҳмад ибн Саъид ар-Риботий, ал-Ҳасан ибн Абур-Рабиъ, Муҳаммад ибн Синон ал-Қаззоз, Муҳаммад ибн Абдулмалик ад-Дақиқий, Сулаймон ибн Сайф ал-Ҳарроний, Яъқуб ас-Садусий ва кўплаб кишилар ривоят қилдилар. Аҳмад ибн Ҳанбал ундан ҳадис ёзишга буюрган ва «Муснад»ида ундан кўп келтирган. Абу Муҳаммад ибн Абу Ҳотим отасидан сўраганида, у: «Садоқ», деган; «Ваҳб, Равҳ ва Усмон ибн Умар — қайси бири?» дейилганда: «Ваҳб менга икковидан севимлироқ; у ҳадиси солиҳ киши», деган. Насоий ва бошқалар «унда бок йўқ» деганлар; ал-Ижлий: «Басралик, ишончли; Аффон унинг ҳақида гапирар эди», дейди ва унинг ҳаждан қайтаётиб Мадинадан олти мил наридаги Манжашонияда вафот этганини, сўнг кўтариб борилиб Басрада дафн қилинганини айтади. Усмон ибн Саъид Ибн Маъиндан «Ваҳб ибн Жарир ишончли» деб ривоят қилади. Абу Убайд ал-Ожуррий Абу Довуддан нақл қилади: Абу Довуд Ваҳбнинг отасидан, у Яҳё ибн Айюбдан, Язид ибн Абу Ҳабибдан, Абу Ваҳб ал-Жайшонийдан қилган ривоятини зикр этиб: «Жарир буни Ибн Лаҳиядан ривоят қилган; мен Мисрда уларни изладим, улардан биронта ҳадисни Яҳё ибн Айюб ҳузурида топмадим, Ибн Лаҳия ҳадисидан эса биронта ҳам йўқотмадим; шунинг учун буни Ваҳб ибн Жарирга чалкашиб кетган бир саҳифа деб биламан», деган. Заҳабий Абу Нуаймнинг «Тариху Асбаҳон»идаги Ваҳбнинг Убайдуллоҳ ибн Умардан, у Нофиъдан қилган ривоятини ҳам ваҳм деб, унинг ўрнига Убайдуллоҳнинг акаси Абдуллоҳ бўлса керак, дейди, чунки Ваҳб Убайдуллоҳга етмайди. Ибн Саъднинг айтишича, Ваҳб икки юз олтинчи йилда (206 ҳ.) вафот этган.
Manba: Siyar aʼlam an-nubalo (az-Zahabiy), j. 13, b. 442Манба: Сияр аълам ан-нубало (аз-Заҳабий), ж. 13, б. 442
at-Tarix al-kabir (al-Buxoriy)ат-Тарих ал-кабир (ал-Бухорий)
Shuʼba va otasidan eshitgan. Muhammad aytdi: ikki yuz oltinchi yilda vafot etgan.Шуъба ва отасидан эшитган. Муҳаммад айтди: икки юз олтинчи йилда вафот этган.
Manba: at-Tarix al-kabir (al-Buxoriy), j. 10, b. 40Манба: ат-Тарих ал-кабир (ал-Бухорий), ж. 10, б. 40