حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ صَالِحٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي يُونُسُ بْنُ يَزِيدَ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، حَدَّثَنِي عَبَّادُ بْنُ زِيَادٍ، أَنَّ عُرْوَةَ بْنَ الْمُغِيرَةِ بْنِ شُعْبَةَ، أَخْبَرَهُ أَنَّهُ، سَمِعَ أَبَاهُ الْمُغِيرَةَ، يَقُولُ عَدَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَنَا مَعَهُ فِي غَزْوَةِ تَبُوكَ قَبْلَ الْفَجْرِ فَعَدَلْتُ مَعَهُ فَأَنَاخَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَتَبَرَّزَ ثُمَّ جَاءَ فَسَكَبْتُ عَلَى يَدِهِ مِنَ الإِدَاوَةِ فَغَسَلَ كَفَّيْهِ ثُمَّ غَسَلَ وَجْهَهُ ثُمَّ حَسَرَ عَنْ ذِرَاعَيْهِ فَضَاقَ كُمَّا جُبَّتِهِ فَأَدْخَلَ يَدَيْهِ فَأَخْرَجَهُمَا مِنْ تَحْتِ الْجُبَّةِ فَغَسَلَهُمَا إِلَى الْمِرْفَقِ وَمَسَحَ بِرَأْسِهِ ثُمَّ تَوَضَّأَ عَلَى خُفَّيْهِ ثُمَّ رَكِبَ فَأَقْبَلْنَا نَسِيرُ حَتَّى نَجِدَ النَّاسَ فِي الصَّلاَةِ قَدْ قَدَّمُوا عَبْدَ الرَّحْمَنِ بْنَ عَوْفٍ فَصَلَّى بِهِمْ حِينَ كَانَ وَقْتُ الصَّلاَةِ وَوَجَدْنَا عَبْدَ الرَّحْمَنِ وَقَدْ رَكَعَ بِهِمْ رَكْعَةً مِنْ صَلاَةِ الْفَجْرِ فَقَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَصَفَّ مَعَ الْمُسْلِمِينَ فَصَلَّى وَرَاءَ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَوْفٍ الرَّكْعَةَ الثَّانِيَةَ ثُمَّ سَلَّمَ عَبْدُ الرَّحْمَنِ فَقَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي صَلاَتِهِ . فَفَزِعَ الْمُسْلِمُونَ فَأَكْثَرُوا التَّسْبِيحَ لأَنَّهُمْ سَبَقُوا النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم بِالصَّلاَةِ فَلَمَّا سَلَّمَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ لَهُمْ " قَدْ أَصَبْتُمْ " . أَوْ " قَدْ أَحْسَنْتُمْ " .
Mugʻiyra ibn Shuʼba (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Men Tabuk gʻazotida Rasululloh ﷺ bilan birga edim. U zot bomdod namozidan oldin (asosiy) yoʻldan chetga (burilib) ketdilar, men ham u zot bilan chetga burildim. Paygʻambar ﷺ (tuyalarini) choʻktirib, hojat chiqargani bordilar, soʻng qaytib keldilar; men mesh (suv idishi)dan u zotning qoʻllariga (suv) quydim. U zot kaflarini yuvdilar, soʻng yuzlarini yuvdilar; soʻng bilaklarini (ochmoqchi boʻlib) yengni koʻtardilar, ammo jubbalarining yenglari tor edi, shu sababli qoʻllarini (yengga) qaytarib, jubbaning tagidan chiqardilar va tirsaklarigacha yuvdilar; soʻng boshlarini mash qildilar, soʻng maxsilari ustiga mash tortdilar. Soʻng (tuyaga) mindilar va biz yurib ketdik; (yetib borganimizda) odamlarni namozda topdik — ular Abdurahmon ibn Avfni (imom qilib) oldinga oʻtkazgan edilar va u namoz vaqti boʻlgach ularga (imomlik qilib) namoz oʻqiyotgan edi. Biz Abdurahmonni odamlarga bomdod namozining bir rakatini oʻqitib boʻlgan holda topdik. Shunda Rasululloh ﷺ musulmonlar bilan safga turdilar va Abdurahmon ibn Avfning orqasida ikkinchi rakatni oʻqidilar. Soʻng Abdurahmon salom berdi (namozini tugatdi); Rasululloh ﷺ esa (qolgan rakatni oʻqish uchun) oʻrinlaridan turdilar. Musulmonlar (bundan) choʻchib, koʻp tasbeh aytishdi — chunki ular Paygʻambar ﷺ dan oldin namozni (tugatib) qoʻygan edilar. Rasululloh ﷺ salom berganlarida (namozni tugatganlarida), ularga: «Toʻgʻri qildingiz», — yoki: «Yaxshi qildingiz», — dedilar.Муғийра ибн Шуъба (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Мен Табук ғазотида Расулуллоҳ ﷺ билан бирга эдим. У зот бомдод намозидан олдин (асосий) йўлдан четга (бурилиб) кетдилар, мен ҳам у зот билан четга бурилдим. Пайғамбар ﷺ (туяларини) чўктириб, ҳожат чиқаргани бордилар, сўнг қайтиб келдилар; мен меш (сув идиши)дан у зотнинг қўлларига (сув) қуйдим. У зот кафларини ювдилар, сўнг юзларини ювдилар; сўнг билакларини (очмоқчи бўлиб) енгни кўтардилар, аммо жуббаларининг енглари тор эди, шу сабабли қўлларини (енгга) қайтариб, жуббанинг тагидан чиқардилар ва тирсакларигача ювдилар; сўнг бошларини маш қилдилар, сўнг махсилари устига маш тортдилар. Сўнг (туяга) миндилар ва биз юриб кетдик; (етиб борганимизда) одамларни намозда топдик — улар Абдураҳмон ибн Авфни (имом қилиб) олдинга ўтказган эдилар ва у намоз вақти бўлгач уларга (имомлик қилиб) намоз ўқиётган эди. Биз Абдураҳмонни одамларга бомдод намозининг бир ракатини ўқитиб бўлган ҳолда топдик. Шунда Расулуллоҳ ﷺ мусулмонлар билан сафга турдилар ва Абдураҳмон ибн Авфнинг орқасида иккинчи ракатни ўқидилар. Сўнг Абдураҳмон салом берди (намозини тугатди); Расулуллоҳ ﷺ эса (қолган ракатни ўқиш учун) ўринларидан турдилар. Мусулмонлар (бундан) чўчиб, кўп тасбеҳ айтишди — чунки улар Пайғамбар ﷺ дан олдин намозни (тугатиб) қўйган эдилар. Расулуллоҳ ﷺ салом берганларида (намозни тугатганларида), уларга: «Тўғри қилдингиз», — ёки: «Яхши қилдингиз», — дедилар.