حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ كَثِيرٍ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، - هُوَ الثَّوْرِيُّ - عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ مُجَاهِدٍ، عَنْ سُفْيَانَ بْنِ الْحَكَمِ الثَّقَفِيِّ، أَوِ الْحَكَمِ بْنِ سُفْيَانَ قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا بَالَ يَتَوَضَّأُ وَيَنْتَضِحُ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ وَافَقَ سُفْيَانَ جَمَاعَةٌ عَلَى هَذَا الإِسْنَادِ وَقَالَ بَعْضُهُمُ الْحَكَمُ أَوِ ابْنُ الْحَكَمِ .
Hakam ibn Sufyon as-Saqafiy — yoki Sufyon ibn al-Hakam — (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ kichik hojat chiqarganlarida, tahorat olib, (avratlariga) suv separ edilar. Abu Dovud aytdi: Bu sanadda bir jamoa Sufyonga muvofiq boʻldi; baʼzilari «Hakam» yoki «Ibnul-Hakam» degan.Ҳакам ибн Суфён ас-Сақафий — ёки Суфён ибн ал-Ҳакам — (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ кичик ҳожат чиқарганларида, таҳорат олиб, (авратларига) сув сепар эдилар. Абу Довуд айтди: Бу санадда бир жамоа Суфёнга мувофиқ бўлди; баъзилари «Ҳакам» ёки «Ибнул-Ҳакам» деган.