حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ حَنْبَلٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ نُمَيْرٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ أَبِي إِسْمَاعِيلَ، - وَهُوَ مُحَمَّدُ بْنُ رَاشِدٍ - عَنْ مَعْقِلٍ الْخَثْعَمِيِّ، عَنْ عَلِيٍّ، - رضى الله عنه - قَالَ الْمُسْتَحَاضَةُ إِذَا انْقَضَى حَيْضُهَا اغْتَسَلَتْ كُلَّ يَوْمٍ وَاتَّخَذَتْ صُوفَةً فِيهَا سَمْنٌ أَوْ زَيْتٌ .
Ali ibn Abu Tolib (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: U: «Istihoza (toʻxtovsiz qon ketishi) boʻlgan ayolning hayzi tugagach, har kuni gʻusl qiladi va ichida sariyogʻ yoki zaytun moyi boʻlgan bir parcha jun oladi (va uni avratiga qoʻyadi)», dedi.Али ибн Абу Толиб (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: У: «Истиҳоза (тўхтовсиз қон кетиши) бўлган аёлнинг ҳайзи тугагач, ҳар куни ғусл қилади ва ичида сариёғ ёки зайтун мойи бўлган бир парча жун олади (ва уни авратига қўяди)», деди.