حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَاحِدِ بْنُ زِيَادٍ، حَدَّثَنَا الْعَلاَءُ بْنُ الْمُسَيَّبِ، حَدَّثَنَا أَبُو أُمَامَةَ التَّيْمِيُّ، قَالَ كُنْتُ رَجُلاً أُكْرِي فِي هَذَا الْوَجْهِ وَكَانَ نَاسٌ يَقُولُونَ لِي إِنَّهُ لَيْسَ لَكَ حَجٌّ فَلَقِيتُ ابْنَ عُمَرَ فَقُلْتُ يَا أَبَا عَبْدِ الرَّحْمَنِ إِنِّي رَجُلٌ أُكْرِي فِي هَذَا الْوَجْهِ وَإِنَّ نَاسًا يَقُولُونَ لِي إِنَّهُ لَيْسَ لَكَ حَجٌّ فَقَالَ ابْنُ عُمَرَ أَلَيْسَ تُحْرِمُ وَتُلَبِّي وَتَطُوفُ بِالْبَيْتِ وَتُفِيضُ مِنْ عَرَفَاتٍ وَتَرْمِي الْجِمَارَ قَالَ قُلْتُ بَلَى . قَالَ فَإِنَّ لَكَ حَجًّا جَاءَ رَجُلٌ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَسَأَلَهُ عَنْ مِثْلِ مَا سَأَلْتَنِي عَنْهُ فَسَكَتَ عَنْهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَلَمْ يُجِبْهُ حَتَّى نَزَلَتْ هَذِهِ الآيَةُ { لَيْسَ عَلَيْكُمْ جُنَاحٌ أَنْ تَبْتَغُوا فَضْلاً مِنْ رَبِّكُمْ } فَأَرْسَلَ إِلَيْهِ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَقَرَأَ عَلَيْهِ هَذِهِ الآيَةَ وَقَالَ " لَكَ حَجٌّ " .
Ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Abu Umoma at-Taymiy: «Men shu yoʻnalishda (yaʼni hajga) ulov ijaraga beradigan odam edim. Baʼzi kishilar menga ‹Sening hajing yoʻq›, der edilar. Shunda Ibn Umar (roziyallohu anhumo) bilan uchrashib: ‹Ey Abu Abdurrahmon, men shu yoʻnalishda ulov ijaraga beradigan odam edim, baʼzi kishilar menga «Sening hajing yoʻq» deydilar›, dedim. Ibn Umar (roziyallohu anhumo): ‹Sen ehrom bogʻlamaysanmi, talbiya aytmaysanmi, Baytni tavof qilmaysanmi, Arafotdan qaytmaysanmi va jamralarga tosh otmaysanmi?› dedi. Men: ‹Albatta (qilaman)›, dedim. U: ‹Bas, sening hajing bordir. (Bir paytlar) Paygʻambar ﷺning oldilariga bir kishi kelib, sen mendan soʻraganingdek (savol) soʻradi. Allohning Rasuli ﷺ undan sukut saqladilar va {Robbingizdan fazl (rizq) istashingizda sizlarga gunoh yoʻq} (Baqara 198) oyati nozil boʻlgunicha unga javob bermadilar. Soʻng Allohning Rasuli ﷺ unga (kishi) ortidan odam yuborib, ushbu oyatni unga oʻqib berdilar va: «Sening hajing bordir», dedilar›, dedi», dedi.Ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Абу Умома ат-Таймий: «Мен шу йўналишда (яъни ҳажга) улов ижарага берадиган одам эдим. Баъзи кишилар менга ‹Сенинг ҳажинг йўқ›, дер эдилар. Шунда Ибн Умар (розияллоҳу анҳумо) билан учрашиб: ‹Эй Абу Абдурраҳмон, мен шу йўналишда улов ижарага берадиган одам эдим, баъзи кишилар менга «Сенинг ҳажинг йўқ» дейдилар›, дедим. Ибн Умар (розияллоҳу анҳумо): ‹Сен эҳром боғламайсанми, талбия айтмайсанми, Байтни тавоф қилмайсанми, Арафотдан қайтмайсанми ва жамраларга тош отмайсанми?› деди. Мен: ‹Албатта (қиламан)›, дедим. У: ‹Бас, сенинг ҳажинг бордир. (Бир пайтлар) Пайғамбар ﷺнинг олдиларига бир киши келиб, сен мендан сўраганингдек (савол) сўради. Аллоҳнинг Расули ﷺ ундан сукут сақладилар ва {Роббингиздан фазл (ризқ) исташингизда сизларга гуноҳ йўқ} (Бақара 198) ояти нозил бўлгунича унга жавоб бермадилар. Сўнг Аллоҳнинг Расули ﷺ унга (киши) ортидан одам юбориб, ушбу оятни унга ўқиб бердилар ва: «Сенинг ҳажинг бордир», дедилар›, деди», деди.